Сумњиви милиони због утаје и прања новца

Сумњиве новчане трансакције, у износу од 9,55 милиона марака пријављене су Финансијско-обавјештајном одјељењу Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ у првом овогодишњем полугодишту, а највећи број случајева односи се на пореску утају.

Босна и Херцеговина 20.10.2015 | 15:38

Наведено је то у извјештају Финансијско-обавјештајног одјељења СИПА, у којем су представљени подаци о прању новца и финансирању терористичких активности. У првом полугодишту примљене су 184.873 пријаве трансакција, у укупном износу од 8,25 милијарди марака.

- Међу пријављеним трансакцијама 95 се односи на сумњиве у укупном износу од 9,55 милиона КМ - истакли су у СИПА.

Највише сумњивих трансакција пријавиле су банке - 74, а остатак лизинг куће, микрокредитне организације, осигуравајућа друштва, пошта и други субјекти.

- Највећи број пријава односи се на елементе пореске утаје, а слиједи сумња у контролисано намјештене правне послове и подизање готовине са рачуна на основу фиктивне пословне документације - нагласили су у СИПА.

Пријавама су обухваћена и готовинска средства евидентирана на рачунима физичких особа и са њима повезаних привредних субјеката.

- На рачунима су уочене значајне сукцесивне уплате готовине непознатог поријекла. На основу прикупљених података, на примјер о имовини и пословним активностима, није се могло закључити да новац евидентиран на рачунима физичких особа потиче од прихода из пословних активности или из других познатих извора - истакли су у СИПА.

Одјељење је у првом полугодишту затражило од 11 држава податке о 55 физичких и 18 правних особа. СИПА су највише интересовала физичка лица из Хрватске и правни субјекти из Словеније.

- Одјељење је запримио и 15 информација од шест држава и упутило једну. Ове врсте информација у седам случајева повезиване су са сумњом на кривична дјела финансирања терористичких активности, а остала са сумњом на прање новца. Те су информације садржавале податке о 55 физичких и девет правних особа - навели су у СИПА.

Виши инспектор и портпарол СИПА Кристина Јозић рекла је да на основу процјена Финансијско-обавјештајног одјељења више пажње треба посветити трансакцијама високог ризика које се повезују с трговањем виртуелним новцем путем интернета.

- То је за тржиште у БиХ недовољно истражена и регулисана област и даје широк простор за нове начине улагања новца стеченог из нелегалних активности. Предмет појачаног надзора и анализе треба да буду и област јавних набавки и новчане трансакције повезане са набавком робе и услуга - истакла је Јозићева.

Додала је ће предмет појачане пажње бити и пренос новца са офшор дестинација у виду зајмова, кредитних аранжмана и оснивачког капитала нарочито када постоји сумња у стварне власнике компанија регистрованих у такозваним пореским рајевима.

- Нелегална трговина и кријумчарење робе високе вриједности такође је значајан канал за "прљави" новац. Тржиште луксузне робе треба да буде под појачаним надзором - нагласила је Јозићева.

Као примјер је навела трговину златом, која због неуређености оставља знатан простор за манипулације.

- Куповина ломљеног злата од стране организованих криминалних група, нелегалан пренос преко границе, кријумчарење златног накита и даља препродаја и откуп злата путем ланаца златара и мјењачница активности су којима треба посветити значајну пажњу - нагласила је Јозићева.

Један од проблема је и трговина робом "на црно". Забиљежени су случајеви увоза и нелегалне продаје робе, а зарађени новац из БиХ извлаче путем личних рачуна, користећи као параван помоћ члану породице. Ове трансакције најчешће се односе на Кину и углавном иза њих стоје власници трговина.

Најчешће манипулације
- утаја пореза

- фиктивни правни послови

- злоупотреба шифара плаћања

- трговина робом "на црно"

- трговање виртуелним новцем путем интернета

- махинације код јавних набавки

- пренос новца са офшор дестинација

- нелегална трговина и кријумчарење луксузне робе

- трговина златом

(Глас Српске)