Тео отворио душу: Сањам праву жену и Евролигу!

Нисам желео да доживим Салетову и Даниловићеву судбину! "Моје спортско путовање почело је са фудбалом. Са седам година одлучио сам да будем голман. Чак и сада мислим да бих могао да станем на гол и будем добар голман. Шалим се, наравно, а-ха-ха"!

Ни на небу, ни на земљи. У таквој ситуацији нашао се капитен српске кошаркашке репрезентације Милош Теодосић после завршетка Евробаскета у Француској, на којем су Орлови заузели четврту позицију, иза Шпаније, Литваније и домаћина шампионата.

Готово месец дана пошто је спуштена завеса на континентално првенство један од најбољих европских кошаркаша и играч московског ЦСКА у разговору за руски Спорт Експрес направио је још један осврт на све што је учињено у Берлину, а касније и у Лилу. Упркос томе што је генерално задовољан, било је приметно да је остала горчина у устима, јер је тако мало фалило да се Србија домогне финала.
„И даље сматрам да је четврто место добар резултат, мада је незадовољство и даље присутно. Све оно што смо урадили није било довољно за медаљу, иако нас је тако мало делило од исте. Али, ми смо професионалци и навикли смо на то да емоцијама не смете дати превелики простор, без обзира на то да ли уживате у победи или тугујете због пораза. Морамо да идемо даље“, рекао је Теодосић у интервјуу за Спорт Експрес.

Надалеко је познат врхунски однос који су током последњих годину и по дана створили капитен Орлова и селектор Александар Ђорђевић. Под вођством једног од најбољих плејмејкера свих времена, Теодосић је достигао нове висине у играчкој каријери, због чега је и сам веома захвалан Салету.
„Нико у овај тим не верује као селектор. Ђорђевић је од првог дана причао како можемо да направимо нешто велико и да Србија мора да се врати на стазе славе. Искрено, сећам се нашег разговора после друге утакмице на Светском купу прошле године, када смо изгубили од Француске за један поен, а он је рекао:'Идемо до полуфинала и финала и бићемо јачи него икад'. Ја сам се на тренутак запитао: 'Шта ли прича овај човек?!' Али, Ђорђевић је веровао у нас и нахранио нас је преко потребном енергијом. Никада у животу нисам видео такву личност као што је Сале Ђорђевић“.

КАРИЈЕРУ САМ ПОЧЕО КАО ГОЛМАН...

Мало ко зна да је Милош Теодосић пре кошарке био фудбалер, али јако кратко.
„Моје спортско путовање почело је са фудбалом. Са седам година одлучио сам да будем голман. Чак и сада мислим да бих могао да станем на гол и будем добар голман. Шалим се, наравно, а-ха-ха. А док сам ја играо фудбал, мој старији брат Јован почео је да тренира кошарку. Један дан ме је позвао да кренем с њим на тренинг. И била је то љубав на први поглед. Од тада ниједном нисам пропустио тренинг“, поручио је Теодосић и наставио:
„Кошарка је један од најузбудљивијих спортова, бар за мене. Наравно, волим фудбал и гледам Лигу шампиона и европске лиге. Волим да испратим добре мечеве и то је право уживање. Али, кошарка ме 'хвата' много јаче од свих других спортова. Игра је много динамичнија, а само једна одлука може да промени ток утакмице у потпуности“.

Тео је потом одговорио и на питање шта га је подстакло да постане професионални кошаркаш?
„Када сам имао 12 година преселио сам се из родног Ваљева у Београд. Велики је то град, у које сам ишао у школу, а тренирао сам у школи која је окупила највеће таленте из Србије (ФМП прим. аут.). Када сам стигао тамо, био сам пети или чак шести играч. Тада сам научио – да би постао први, мораш много да радиш. Са 14 година имао сам огроман напредак, а тада сам отприлике схватио да бих могао да будем и професионалац. Наравно, тада нисам могао ни да сањам да ће то бити овако“.

ИМАМ ДВА СНА: ДА ПРОНАЂЕМ ПРАВУ ЖЕНУ И ОСВОЈИМ ЕВРОЛИГУ!

Када су у питању главни циљеви у животу, 28-годишњи ас није имао дилему:
„Када причамо о животу, то је да нађем добру жену, да са њом створим огромну породицу. А што се тиче кошарке – то је да освојим Евролигу. То ми је заиста највећи сан. Надам се да ће се ове сезоне то и остварити. Не желим превише да размишљам о томе, али бих волео да се то догоди“.

Иако се много пута до сада доводио у везу са бројним НБА клубовима, Теодосић никада званично није био ни близу потписа у најјачој лиги света.
„Пазите, када би сви најбољи европски кошаркаши отишли у НБА, кога би публика у Европи пратила?! У кога ће деца гледати као у идоле? Када си један од најбољих играча Европе, није нужно да ти следећи потез буде одлазак у НБА лигу. Јер, без великих играча европска кошарка не би била тако квалитетна. Нисам желео да ми се догоди судбина Јасикевичијуса, Спанулиса, Ђорђевића и Даниловића. Отишли су преко океана, али су се враћали већ после годину или две, јер нису имали велики простор за игру. Осим тога, сада ни не размишљам о одласку у НБА, јер имам још две године уговора са ЦСКА. А нисам сигуран да ћу икоме у НБА бити потребан када будем имао 30 година“.

Теодосић је својим одлукама умео да донесе велике победе и добре потезе, али је његово темпераментно понашање доводило и до расправа са судијама, па чак и до техничких грешака...
„Често размишљам о томе. На путу кући, или после само једног минута проведеног на паркету, могу да схватим тачно шта сам погрешио. Искрено, мислим да превише емоција остављам на терену. Не желим да било победи мој тим и мене. А понекад изгубим 'жицу'. Не кажем да је то исправно, али радим на томе да своје емоције држим у себи. Видели сте ме какав сам био пре пет година – био сам десет пута гори. Са искуством успео сам себе да научим неким стварима“, закључио је капитен репрезентације Србије и плејмејкер ЦСКА.