Teo otvorio dušu: Sanjam pravu ženu i Evroligu!

Nisam želeo da doživim Saletovu i Danilovićevu sudbinu! "Moje sportsko putovanje počelo je sa fudbalom. Sa sedam godina odlučio sam da budem golman. Čak i sada mislim da bih mogao da stanem na gol i budem dobar golman. Šalim se, naravno, a-ha-ha"!

Košarka 17.10.2015 | 18:00

Ni na nebu, ni na zemlji. U takvoj situaciji našao se kapiten srpske košarkaške reprezentacije Miloš Teodosić posle završetka Evrobasketa u Francuskoj, na kojem su Orlovi zauzeli četvrtu poziciju, iza Španije, Litvanije i domaćina šampionata.

Gotovo mesec dana pošto je spuštena zavesa na kontinentalno prvenstvo jedan od najboljih evropskih košarkaša i igrač moskovskog CSKA u razgovoru za ruski Sport Ekspres napravio je još jedan osvrt na sve što je učinjeno u Berlinu, a kasnije i u Lilu. Uprkos tome što je generalno zadovoljan, bilo je primetno da je ostala gorčina u ustima, jer je tako malo falilo da se Srbija domogne finala.
„I dalje smatram da je četvrto mesto dobar rezultat, mada je nezadovoljstvo i dalje prisutno. Sve ono što smo uradili nije bilo dovoljno za medalju, iako nas je tako malo delilo od iste. Ali, mi smo profesionalci i navikli smo na to da emocijama ne smete dati preveliki prostor, bez obzira na to da li uživate u pobedi ili tugujete zbog poraza. Moramo da idemo dalje“, rekao je Teodosić u intervjuu za Sport Ekspres.

Nadaleko je poznat vrhunski odnos koji su tokom poslednjih godinu i po dana stvorili kapiten Orlova i selektor Aleksandar Đorđević. Pod vođstvom jednog od najboljih plejmejkera svih vremena, Teodosić je dostigao nove visine u igračkoj karijeri, zbog čega je i sam veoma zahvalan Saletu.
„Niko u ovaj tim ne veruje kao selektor. Đorđević je od prvog dana pričao kako možemo da napravimo nešto veliko i da Srbija mora da se vrati na staze slave. Iskreno, sećam se našeg razgovora posle druge utakmice na Svetskom kupu prošle godine, kada smo izgubili od Francuske za jedan poen, a on je rekao:'Idemo do polufinala i finala i bićemo jači nego ikad'. Ja sam se na trenutak zapitao: 'Šta li priča ovaj čovek?!' Ali, Đorđević je verovao u nas i nahranio nas je preko potrebnom energijom. Nikada u životu nisam video takvu ličnost kao što je Sale Đorđević“.

KARIJERU SAM POČEO KAO GOLMAN...

Malo ko zna da je Miloš Teodosić pre košarke bio fudbaler, ali jako kratko.
„Moje sportsko putovanje počelo je sa fudbalom. Sa sedam godina odlučio sam da budem golman. Čak i sada mislim da bih mogao da stanem na gol i budem dobar golman. Šalim se, naravno, a-ha-ha. A dok sam ja igrao fudbal, moj stariji brat Jovan počeo je da trenira košarku. Jedan dan me je pozvao da krenem s njim na trening. I bila je to ljubav na prvi pogled. Od tada nijednom nisam propustio trening“, poručio je Teodosić i nastavio:
„Košarka je jedan od najuzbudljivijih sportova, bar za mene. Naravno, volim fudbal i gledam Ligu šampiona i evropske lige. Volim da ispratim dobre mečeve i to je pravo uživanje. Ali, košarka me 'hvata' mnogo jače od svih drugih sportova. Igra je mnogo dinamičnija, a samo jedna odluka može da promeni tok utakmice u potpunosti“.

Teo je potom odgovorio i na pitanje šta ga je podstaklo da postane profesionalni košarkaš?
„Kada sam imao 12 godina preselio sam se iz rodnog Valjeva u Beograd. Veliki je to grad, u koje sam išao u školu, a trenirao sam u školi koja je okupila najveće talente iz Srbije (FMP prim. aut.). Kada sam stigao tamo, bio sam peti ili čak šesti igrač. Tada sam naučio – da bi postao prvi, moraš mnogo da radiš. Sa 14 godina imao sam ogroman napredak, a tada sam otprilike shvatio da bih mogao da budem i profesionalac. Naravno, tada nisam mogao ni da sanjam da će to biti ovako“.

IMAM DVA SNA: DA PRONAĐEM PRAVU ŽENU I OSVOJIM EVROLIGU!

Kada su u pitanju glavni ciljevi u životu, 28-godišnji as nije imao dilemu:
„Kada pričamo o životu, to je da nađem dobru ženu, da sa njom stvorim ogromnu porodicu. A što se tiče košarke – to je da osvojim Evroligu. To mi je zaista najveći san. Nadam se da će se ove sezone to i ostvariti. Ne želim previše da razmišljam o tome, ali bih voleo da se to dogodi“.

Iako se mnogo puta do sada dovodio u vezu sa brojnim NBA klubovima, Teodosić nikada zvanično nije bio ni blizu potpisa u najjačoj ligi sveta.
„Pazite, kada bi svi najbolji evropski košarkaši otišli u NBA, koga bi publika u Evropi pratila?! U koga će deca gledati kao u idole? Kada si jedan od najboljih igrača Evrope, nije nužno da ti sledeći potez bude odlazak u NBA ligu. Jer, bez velikih igrača evropska košarka ne bi bila tako kvalitetna. Nisam želeo da mi se dogodi sudbina Jasikevičijusa, Spanulisa, Đorđevića i Danilovića. Otišli su preko okeana, ali su se vraćali već posle godinu ili dve, jer nisu imali veliki prostor za igru. Osim toga, sada ni ne razmišljam o odlasku u NBA, jer imam još dve godine ugovora sa CSKA. A nisam siguran da ću ikome u NBA biti potreban kada budem imao 30 godina“.

Teodosić je svojim odlukama umeo da donese velike pobede i dobre poteze, ali je njegovo temperamentno ponašanje dovodilo i do rasprava sa sudijama, pa čak i do tehničkih grešaka...
„Često razmišljam o tome. Na putu kući, ili posle samo jednog minuta provedenog na parketu, mogu da shvatim tačno šta sam pogrešio. Iskreno, mislim da previše emocija ostavljam na terenu. Ne želim da bilo pobedi moj tim i mene. A ponekad izgubim 'žicu'. Ne kažem da je to ispravno, ali radim na tome da svoje emocije držim u sebi. Videli ste me kakav sam bio pre pet godina – bio sam deset puta gori. Sa iskustvom uspeo sam sebe da naučim nekim stvarima“, zaključio je kapiten reprezentacije Srbije i plejmejker CSKA.