Држављанство БиХ изгубило 1.209 особа

Без држављанства Босне и Херцеговине остало је 1.209 особа, а још је око 19 хиљада предмета који чекају на ревизију одлука о натурализацији страних држављана.

Босна и Херцеговина 16.10.2015 | 15:21

Највише особа је из Србије, односно са подручја бивше Југославије.

Процес ревизије бх. држављанстава практично траје већ 16 година. Од 2009. посао је преузео посебан одјел државног Министарства цивилних послова.

На ревизију босанскохерцеговачког држављанства поново ће четворица припадника тзв. Алжирске групе, међу њима и Хадј Боуделла.

Држављанство из 1995. одузела му је државна Комисија за ревизију јер је са још пет особа депортован из Босне и Херцеговине под сумњом у повезаност са међународним терористичким групама, укључујући Ал-Qаиду. Хадј је у Гвантанаму провео седам година, а након што му Влада САД-а није успјела доказати сумње, укинута му је забрана уласка у БиХ и враћено држављанство.

"То је било 2002. године. И њима је практично све враћено као и прије одузимања. БиХ већ има њихове досијее из Алжира, већ има потврду о некажњавању. Ван памети је поново тражити ту исту потврду коју они имају у свом посједу. Ово је само игра због тужби и онога што слиједи", каже за Н1 Нађа Диздаревић, бивша супруга Хадја Боуделле.

Без бх. држављанства остао је и некадашњи припадник одреда Ел-Муџахид Сиријац Имад Ал-Хусин, познатији као Абу Хамза. Он већ седам година борави у Имиграционом центру у Источном Сарајеву. Из Одјела за ревизију држављанстава су категорични да се овдје на ради о прогону већ обавези. Због тога је расписан општи позив јер многих људи нема на наведеним адресама. Иначе, дуго се шпекулисало се да је процес ревизије првенствено усмјерен против особа афроазијског поријекла, затим припадника одреда Ел-Муџахид, а сада и Срба из Хрватске који имају бојазан да ће остати без иједног држављанства.

"Ту има особа афроазијског поријекла, али те предмете је окончала државна комисија. Преостале особе су углавном са подручја СФРЈ, највише је из Србије, Црне Горе, незнатно их је из Македоније и Хрватске. Ми смо дужни према закону водити рачуна да то лице не остане апатриди или лице без држављанства, а лице без држављанства може остати само у случају да је држављанство стекло путем преваре, лажних информација или скривањем било којих релевантних чињеница које се односе на то лице", каже Драгица Кнежевић, шефица Одсјека за ревизију одлука о натурализацији страних држављана.

Процес ревизије држављанстава неславно је завршавао у прошлости. Некадашњи вођа тог процеса Вјекослав Вуковић није хтио коментарисати тај период.

"Мислим да то не би смио бити никакав тајни податак, мислим да то грађани Босне и Херцеговине заслужују да знају. Ја морам рећи да ја не знам шта то значи јавни позив, као кад бисмо позивали да се јаве сви криминалци да их можемо ухапсити. То је мени просто невјероватно", казао је Средоје новић, бивши министар цивилних послова БиХ.

Највише држављанстава добијено је у ратном периоду према тада важећим прописима – често само на основу овакве изјаве о лојалности према Босни и Херцеговини.

(Н1)