Напредак у развоју упркос тешкоћама

За протекле три године у општини Србац отворено је неколико привредних погона у којима је запослено око 300 радника, без нових кредита дугорочно задужење општине од 19 милиона смањено је за два милиона, а у првих шест мјесеци ове године у буџету општине први пут је забиљежен суфицит.

Република Српска 14.10.2015 | 14:00

Ово је нагласио начелник општине Драго Ћирић синоћ на свечаној Академији у Дому културе поводом Дана и Крсне славе општине – Покрова Пресвете Богородице.

Он је додао да су ови резултати плод стварања погодних услова, административних и подстицајних, за домаћа и страна улагања у развој привреде.

Ћирић је признао да је општина оптерећена кризом законодавне власти, али је рекао да то није утицало на реализацију веома значајних инвестиционих пројеката у област школства, водопривреде и комуналне инфраструктуре, при чему је ова локална заједница имала велику подршку УНДП БиХ и Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, Министарства породице, омладине и спорта и Министарства трговине и туризма Републике Српске.

Ова општина има велике потенцијале у области производње хране који нису довољно искориштени, а велика шанса је и у развоју туризма.

Начелник Српца очекује да ће договори са Амбасадом Руске Федерације доприњети да се убудуће поврће и месо са ове регије у већим количинама нађе на великом руском тржишту, али и други производи, што ће доприњети већој запослености и бржем развоју општине Србац.

Свечаној Академији поводом Дана и Крсне славе општине Србац присуствовали су и бројни гости, замјеник амбасадора Руске Федерације у БиХ Алексеј Керестеџијанц, аташе у Амбасади Ана Ивељева, делегације пољских општина Новогрођец и Богословец, братске општине Љубовија, генерал Милан Торбица и начелник општине Градишка Зоран Латиновић.

У културном дијелу Академије наступио је Градски академски хор КУД-а „Бисер“ Србац, „Дикционари“ Народне библиотеке, чланови Плесног клуба „Ритам“, домаћи пјесник Љубомир Милијашевић, те Озрен Ћетковић (виолинчело) и Лидија Бојновић (виолина), чланови Бањалучке филхармоније.

Аутор: Саво Кесер