Слушају наставу уз пуцкетање ватре

Ученици подручне школе "Вук Стефановић Караџић" у бањалучком насељу Чесма наставу током хладних дана слушају уз звук пуцкетања дрва у пећи у учионици, а такво гријање у овој школи влада од њеног постанка 1969. године и ништа се није промијенило.

Република Српска 14.10.2015 | 12:05

Тренутно ову школу похађа 117 ученика и ни они нису дочекали гријање из котловнице.

"У школи у Чесми имамо двије помоћне раднице које ложе ватру. Оне долазе ујутру око шест и остају до 19 часова. Ђаци иду у три смјене у школу јер имамо само двије учионице, те 117 ученика од првог до петог разреда", истакла је Татјана Вилендечић, директор Основне школе "Вук Стефановић Караџић".

Вилендечићева каже да би много значило кад би школа добила централно гријање, али и када би столарија била промијењена.

Родитељи једног ђака које смо срели испред школе кажу да је тужно што се ништа не рјешава по питању реновирања ове школе.

"Ја сам прије двадесетак година ишла у ову школу и данас, у 21. вијеку, моје дијете иде у исту школу те се грије помоћу пећи у учионици. Јесте им топло на настави, али шта кад изађу на ходник или оду у тоалет", казала је мајка једног ученика.

У школи у Српском Милановцу имају сопствено гријање, али проблем им представља то што немају довољно пећи које би загријавале сав простор.

"Котловница у овој школи је израђена 1979. године. Једно вријеме је имала двије пећи које су гријале школу, али у току рата једна се покварила и још није поправљена. Гријемо се помоћу једне пећи која нема капацитет да може да загрије сав простор", рекао је Дарко Томић, директор Основне школе "Ђура Јакшић" из Српског Милановца.

Истакао је да је добро што су промијенили столарију и санирали кров, па се надају да ће гријање бити боље него претходних година.

Томић је казао да ложач и кућни мајстор кад крене хладније вријеме долазе чак у два сата послије поноћи да наложе ватру, како би се постигла температура довољна за загријавање учионица.

"Не постоји могућност да се наша школа споји на 'Топлану', али би нам много помогла уградња нове котловнице која би олакшала гријање учионица, а притом би било јефтиније", нагласио је Томић.

Каже да су слали захтјеве Министарству просвјете и културе РС да им одобре средства за изградњу нове котловнице, али да нема довољно средстава.

"Школа на годишњем нивоу потроши 70 тона угља и око 70 метара дрва да би учионице биле топле", рекао је Томић.

Душан Мишљеновић, предсједник Актива директора основних школа са бањалучког подручја, рекао је да је само осам основних школа прикључено на "Топлану".

"Све подручне школе, односне мање, грију се тако што су постављене пећице у учионицама, док у централним школама користе систем загријавања помоћу котловница", навео је Мишљеновић.

Из ресорног министарства раније су казали да су ОШ "Милутин Бојић" у Поткозарју одобрили 43.000 КМ за набавку нове пећи за централно гријање, ОШ "Милан Ракић" Карановац одобрено је 49.000 за замјену дотрајалих котлова и санацију мокрих чворова, а ОШ "Јован Дучић" у Залужанима 7.000 КМ за увођење централног гријања у подручном одјељењу у Пријечанима.

Извор: Независне