Да ли су се жене "поугурсузиле"?

У Горњедринском региону, сеоским момцима судбина није баш наклоњена. Млада нема ни за лека.

Република Српска 12.10.2015 | 21:13

Чајничу, у минулих девет месеци није било ниједне свадбе - каже за "Новости" Мирјана Шарац, матичар из Чајнича, општине која спада у изразито неразвијене.

Као пресликано из Чајнича стање је и у Фочи, иако је у овом другом случају реч о општини која спада у развијеније.

- Пре 15 година, последња сеоска свадба је била у селу Завајт, удаљеном 20 километара од Фоче. Направили су је браћа Мирослав и Миодраг Дамјановић, а родило им се укупно осморо деце. У међувремену је затворена и школа у Завајту, па су се браћа "повукла" ка граду, а на селу су им остали родитељи - каже Дамјан Матовић, матичар из Фоче.

Перо Пљеваљчић из Новог Горажда прича, за "Новости", како сеоске девојке уписују факултете, јер "за мале паре, а уз помоћ стипендија, добијају смештај у студентским домовима и храну".

- Кад све лепо заврше и добију диплому, о животу на селу више не размишљају. Ко окуси једном 'леба и мириса чаршије, тај више о селу не размишља. Сеоски момци су судбине као и мој магарац Лаки којег сам купио на Мањачи и довео овде крај Дрине. У 20 суседних општина, ни за њега нема младе - јада се кроз шалу Перо.

Сеоска домаћинства остала су на нејаким плећима бака и дека. У свакој општине Горњедринског региона се годишње затвори понека сеоска школа. Тиме се гаси и последња нада за могуће оживљавање села, јер и ко би се удао, рачуна на то да дете сутра неће имати ко у селу да му подучава, а да првачића шаље у градску школу - не иде.

"УГУРСУЗИ"

У доба краљевине Југославије, нежење су плаћале, такозвану "угурсијаду" (таксу на момковање), јер се сматрало да је момак који неће да се жене неки "угурсуз", размаженко или изопачен. Сад би се женили момци, али су се девојке "поугурсузиле".

Извор: Вечерње новости