130 година од смрти кнеза Александра

Кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Карађорђа, остаће упамћен као српски владар за чије је време управљања државом од 1842. до 1858. године, донет кодекс грађанског права, уведена стајаћа војска, основана тополивница у Крагујевцу и унапређено школство.

Србија 11.10.2015 | 12:30

Кнез Александар рођен је на данашњи дан, 11. октобра 1806. године у Тополи, као најмлађи син Карађорђа и Јелене Петровић. Под покровитељством руског цара, школовао се у Хотину у Бесрабији, да би 1830. године оженио Персиду са којом је имао деветоро деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра и Арсена.

Након султанског фермана, крајем 1839. године, о потврди кнежевског достојанства кнеза Михаила Обреновића, Карађорђевићи се враћају у Србију. Александар је ступио у службу при Главном штабу српске војске, а потом је унапређен у чин поручника и постављен за ађутанта кнеза Михаила.

Након абдикације кнеза Милоша, којој су претходили политички сукоби изавани непоштовањем “Турског устава”, а потом и Михаила Обреновића, на народној скупштини одржаној на Врачару, 14. септембра 1842, Александар Карађорђевић изабран је за кнеза Србије. Чим су Русија и Турска признале кнежевску титулу, Александар се окренуо реформама и увођењу нових установа, како би се убрзао развој српске државе.

Кнез Александар је спољну политику засновао на идеји о ослобађању свих јужнословенских народа од аустријске и турске власти. Пресудни моменат за овај циљ, била је и Мађарска револуција 1848. године у Војводини, где су учествовале и чете добровољаца из Србије, које је кнез послао као помоћ Србима у њиховој борби за аутономију.

Касније, из овог покрета, развила се идеја о стварању Југословенске Краљевине”, те је тако и написан политички програм. У унутрашњој политици, Кнез Александар долази у сукоб са члановима Совјета, што кулминира сазивањем Светоандрејске народне скупштине у децембру 1858, која је изнудила његову абдикацију.

Након напуштања кнежевског трона, Кнез Александар се повукао на своје имање у близини Темишвара. Ипак није дуго имао мир, јер је оптужен да је помогао новчано и оружјем завереницима у атентату на кнеза Михаила Обреновића. Осуда за то дело га је дубоко повредила, и то је распламсало династичке борбе Обреновића и Карађорђевића. У тој борби, кнез Александар је настојао да на српски престо дође поново неко од Карађорђевића.

Није му се испунила жеља, умро је за време владавине Милана Обреновића, 3. маја у Темишвару, а сахрањен је у Бечу. Посмртни остаци кнеза Александра Карађорђевића 1912. године пренети су у цркву Светог Ђорђа, на Опленцу.

Извор: Телеграф