130 godina od smrti kneza Aleksandra

Knez Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, ostaće upamćen kao srpski vladar za čije je vreme upravljanja državom od 1842. do 1858. godine, donet kodeks građanskog prava, uvedena stajaća vojska, osnovana topolivnica u Kragujevcu i unapređeno školstvo.

Srbija 11.10.2015 | 12:30
130 godina od smrti kneza Aleksandra

Knez Aleksandar rođen je na današnji dan, 11. oktobra 1806. godine u Topoli, kao najmlađi sin Karađorđa i Jelene Petrović. Pod pokroviteljstvom ruskog cara, školovao se u Hotinu u Besrabiji, da bi 1830. godine oženio Persidu sa kojom je imao devetoro dece: ćerke Poleksiju, Kleopatru, Jelenu i Jelisavetu, i sinove Aleksija, Svetozara, Andreja (sva trojica umrli kao deca), Petra i Arsena.

Nakon sultanskog fermana, krajem 1839. godine, o potvrdi kneževskog dostojanstva kneza Mihaila Obrenovića, Karađorđevići se vraćaju u Srbiju. Aleksandar je stupio u službu pri Glavnom štabu srpske vojske, a potom je unapređen u čin poručnika i postavljen za ađutanta kneza Mihaila.

Nakon abdikacije kneza Miloša, kojoj su prethodili politički sukobi izavani nepoštovanjem “Turskog ustava”, a potom i Mihaila Obrenovića, na narodnoj skupštini održanoj na Vračaru, 14. septembra 1842, Aleksandar Karađorđević izabran je za kneza Srbije. Čim su Rusija i Turska priznale kneževsku titulu, Aleksandar se okrenuo reformama i uvođenju novih ustanova, kako bi se ubrzao razvoj srpske države.

Knez Aleksandar je spoljnu politiku zasnovao na ideji o oslobađanju svih južnoslovenskih naroda od austrijske i turske vlasti. Presudni momenat za ovaj cilj, bila je i Mađarska revolucija 1848. godine u Vojvodini, gde su učestvovale i čete dobrovoljaca iz Srbije, koje je knez poslao kao pomoć Srbima u njihovoj borbi za autonomiju.

Kasnije, iz ovog pokreta, razvila se ideja o stvaranju Jugoslovenske Kraljevine”, te je tako i napisan politički program. U unutrašnjoj politici, Knez Aleksandar dolazi u sukob sa članovima Sovjeta, što kulminira sazivanjem Svetoandrejske narodne skupštine u decembru 1858, koja je iznudila njegovu abdikaciju.

Nakon napuštanja kneževskog trona, Knez Aleksandar se povukao na svoje imanje u blizini Temišvara. Ipak nije dugo imao mir, jer je optužen da je pomogao novčano i oružjem zaverenicima u atentatu na kneza Mihaila Obrenovića. Osuda za to delo ga je duboko povredila, i to je rasplamsalo dinastičke borbe Obrenovića i Karađorđevića. U toj borbi, knez Aleksandar je nastojao da na srpski presto dođe ponovo neko od Karađorđevića.

Nije mu se ispunila želja, umro je za vreme vladavine Milana Obrenovića, 3. maja u Temišvaru, a sahranjen je u Beču. Posmrtni ostaci kneza Aleksandra Karađorđevića 1912. godine preneti su u crkvu Svetog Đorđa, na Oplencu.

Izvor: Telegraf

Komentari / 1

Ostavite komentar
Name

Михаило Микић

12.10.2015 19:33

Југословенска идеја није потекла од ПРАВИСЛАВНИХ СРБа већ од римокатоличког бискупа ђаковачког Јосипа Штросмајера. Он је био похрваћених странац њемачког порекла. Штросмајер је био одан римском Папи и Аустроугарској Круни. Због тога је тражио начина како да искористи жељу СРБа за њиховим ослобођењем и уједињењем у корист римокатоличке Аустрије. Југословенство под Папином капом у саставу Аустрије било је идеално решење по његовом мишљењу. СРБи нажалост нису на време призрену ову прљави југославенски игру своје "брсће" Хрвата!

ODGOVORITE