"Учила сам Куран да ме ИСИС не би отео"

Због безбедности сам почела да учим делове Курана, јер сам људима из ИСИС рекла да сам муслиманка. Плашила сам се да ме не узму за таоца.Ово ексклузивно за “Блиц” прича медицинска сестра Лидија А. (54) из Београда, која је пре две недеље успела да побегне из Сирта, либијског града у коме је сада главна централа ИСИС.

Свијет 10.10.2015 | 21:58

У Либију је заједно са још четворо медицинских радника дошла 2012. и почела да ради у главној градској болници Ибн Сина у Сирту. Ситуација у граду је била добра, све до прошле године. Поново је почело да се пуца по улицама, и дошли су исламисти, које зову Ансар ал Шерија или предводници шеријата ислама.Мирно је било све до маја, када се ситуација потпуно окренула.

У град стиже прави ИСИС из Сирије, Ирака, Алжира, Египта, Судана, Јордана... И тада за Лидију, али и све грађане Сирта, почиње прави пакао.

- Брзо су заузимали све у граду, сва министарства, а на крају и нашу болницу. Сваки дан су држали митинге и постављали нове услове. Како да се облачимо, шта да радимо и како да се понашамо... - препричава Лидија.

Убрзо су затворене банке у целом граду, телефони и интернет престали су да раде. Сирт је био одсечен од света. Лидији је управо у то време истекао уговор у болници, али нису хтели да јој га продуже, нити да прихвате њен отказ.

 - Били смо таоци, без пара, без ичега. Нисмо могли ни да тражимо помоћ. Успела сам некако да позовем ћерку, која је била у паници, није знала да ли сам жива или не. Хтела је да ми пошаље помоћ, али није могла јер банке нису радиле.Преживљавала сам радећи у приватној болници непрекидно да бих могла да једем. Било је страшно. Само ја знам како ми је било док сам одлазећи на посао морала да пролазим и поред људи из ИСИС - каже Лидија.

Ипак, скупила је храброст и одлучила да побегне. О свом плану никоме није смела да прича. Имала је среће јер се у то време славио празник, па је већина била окупљена тиме. Помогао јој је један таксиста кога је познавала.- Случајно сам га срела на улици и замолила га да ми помогне да одем. Рекао је да хоће, али после Еида, празника који се слави четири дана.

Брзо сам спаковала најосновније ствари. Све је стало у два кофера и три црне кесе за ђубре. Таксиста је дошао код мене други дан Еида. Када је покуцао, претрнула сам, јер сам се плашила да га је неко видео. Објаснио ми је да пола сата кружио око зграде и да је ушао када никога није било на улици.

Дала саму му две кесе и одмах је отишао.Увече је поново дошао по остале ствари, али за време вечерње молитве, када су сви у џамији. Будући да сам радила ноћну смену, да нико не би посумњао да ћу бежати, договор је био да се нађемо по завршетку смене на пола пута од болнице. Тако је и било.

Моје ствари су биле у гепеку и кренули смо. Правила сам се да сам његова жена и да идемо на пијацу. Срећом нас нико није зауставио јер су сви славили Еид - препричава Лидија своје драматично бекство као сцену из филма.

Извор: Блиц