С Митром скроз отворено: Знам да смо били лоши...!

С подливом испод ока, који му је сувенир на Елбасан, Митровић каже: "Верујте да нам никад није било свеједно. Ја се увек емотивно исцрпим кад дођем у репрезентацију".

Фудбал 11.10.2015 | 00:00

Када нека фудбласка екипа игра лоше, као што је наша најбоља углавном играла претходних годину и кусур, највише испаштају креатор игре и нападач.

Немоћ целе екипе најочигледнија је у завршници, која је или јалова или је уопште нема.

Нема дилеме око тога да Александру Митровићу није било лако да наступа за репрезентацију Србије након што је наследник Дика Адвоката, Радован Ћурчић, установио да наша деветка није ни дебела, ни неспремна.

Сада, када нам је наизглед кренуло, а играчи, стручни штаб и челници ФСС после 0:2 у Елбасану намеравају да повуку оштру црту између оног што је било до јуче и онога што ће бити од сутра, разговарали смо са Митровићем, мало о Албанцима, више о ономе што је пред "орловима".

А, шта је пред "орловима"? Још један такмичарско-пријатељски меч са Португалијом у недељу и онда 10 месеци одмеравања снага са разним екипама са свих меридијана или, што би играчи и селектор волели да кажу, чека нас "мерење" са другима, "да видимо где смо". И онда нови покушај: старт квалификација за Светско првенство у Русији 2018. године, након што нисмо отишли на три узастопна велика такмичења.

Митровић, ако га питате, нема дилему око тога имамо ли разлога за оптимизам и има ли он на чему да се темељи. Каже да то није везано само за мук у Елбасану, већ да је пре свега последица поверења које је почело да се рађа на релацији селектор – играчи, за шта раније није било ни прилике, ни времена.

"Наравно, верујемо и он верује у нас", одговорио је Митровић још вруће главе, неких сат времена после завршетка меча на "Елбасан арени".

"Надам се да ћемо заједно бити прави у следећим квалификацијама, када ће бити најважније", предухитрио нас је у наредном питању.

ОК. Ако немамо разлога увек искреном Митровићу да не верујемо у ове речи, можемо да га питамо да ли мисли да је екипа заслужила и нарушено поверење публике, које ће бити на тесту већ у недељу, када стижу Португалци.

И, да одмах додамо, да је утолико добро што не долази Кристијано Роналдо, јер ћемо у 18 часова видети колико се навијача окупило да гледа утакмицу Србија – Португалија, а не најбољег играча планете...

"Мислим да јесмо заслужили да људи дођу...", рекао је тихо и помало стидљиво скромни нападач, који је умео својим гафовима повремено и да нас изнервира, али који нас никад није нервирао незалагањем.

А, баш о томе је сам проговорио... Без да смо га било шта питали.

"Јесмо били лоши у овим квалификацијама, можда је на тренутке деловало као и да не желимо, да нам је свеједно, али није тако, верујте... Кад дођемо у репрезентацију, и на тренингу и на утакмицама. Ево ја... Више се исцрпим овде и емотивно и физички, него у Њукаслу или у Андерлехту пре тога", рекао је и потом понудио објашњење, сада када је тешко навести нешто што "орлови" имају на располагању у клубовима, а не када дођу у Стару Пазову.

"Али, било је тешко... Сваке две-три утакмице мењали смо селектора, никако нисмо могли да се навикнемо једни на друге, било је потребно време да се све уклопи и да се прилагодимо. Ево видите сада...", упутио нас је на утакмицу са, без икакве жеље да некога увредимо већ само будемо реални, екипом која фудбалски није дорасла нашој и, потенцијално, једне од најлошијих репрезентација која ће наступити на Европском првенству.

Икада.

Али, да ли би баш то требало да нас чини тужнима? И љутима?

"Како не?! Сигурно да ми је жао, не само мени, свима...", рекао је и заћутао на кратко.

Знао је и он, али није рекао, да је све почело с дроном (и ремијем у Јерменији пре тога, да будемо прецизни до краја), као и да Савез, селектор и сами играчи нису умели и могли потом да одговоре на прави начин.

"Имали смо много проблема, стварно. Прекид утакмице, одузимање бодова, после тога је било тешко и психички да се вратиш, да из минуса пробаш да направиш нешто, јер сви очекују само победе, а ми смо били закуцани за дно", слегао је раменима, док је и нама и њему било грозно да се сетимо оног "минуса" испред нашег броја бодова.

"Велики је притисак у и око репрезентације, заиста. Кад смо били у најгорем положају, имали смо два јако тешка гостовања у Португалији и Данској, а очекивало се да тамо узмемо бодове. Лично, мислим да смо тамо понели неки бод више, да би нам било много лакше, јер бисмо могли другачије да постављамо игру, да можда одиграмо и на неки 'икс'... Не бисмо примали онакве голове, као у Данској, на контру", рекао је и додао:

"Мислим да бисмо играли много мирније и сталоженије, као у Албанији, рецимо".

Да ли је можда рано да кажемо да играмо добро и да је све ОК?

"Слажем се да је ово тек друга победа у низу и да дуго није било резултата, али не знам да ли се слажете са мном да делујемо све уиграније, играмо, тактички боље стојимо на терену, боље се разумемо у неким ситуацијама. Потребно је време и вера у селектора, а резултати ће доћи", уверавао нас је Митровић.

Ту, у тренутку заиста јаког набоја због победе пред 13.000 победе жељних Албанаца, нисмо желели да кваримо тренутак и улазимо у расправу око тога да ли смо заиста, заиста одиграли добар меч. Уосталом, то је пре свега тема за разговор са селектором.

Момци на терену углавном су делили исти утисак – да су надиграли ривала, да су били као један, да је било много тога позитивног и да су заслужили подршку. И зато је можда прилика да је овог пута добију бланко...

"Понављам, ово је модел како би требало да играмо, играмо много играча који имају знање и таленат, нарочито у средини терена, који су квалитетни 'на' лопти, који знају фудбал. То морамо да искористимо...Миливојевић, Матић, Љајић, Тадић, Тошић... После тога Фејса, Сулејмани... Има их још. Мислим да су то све играчи који могу да направе разлику у сваком тренутку и који могу да добију било који меч. То морамо да искористимо у будућности. У Албанији нисмо срљали, били смо мирни, чекали шансу и на крају је дочекали и добили утакмицу", рекао је Митровић који се 90 и више минута тукао са одбраном Албаније, која другачије није ни умела, ни желела да га заустави.

"Тешка утакмица и тешко гостовање, а мислим да смо показали да смо прави када је било најтеже. Играли смо важну утакмицу за све нас и нашу земљу, а верујем да смо ово заслужили јер смо били бољи ривал. Срећни смо, искрено...", рекао је.

"Има овде елемената због којих би требало да будемо задовољни, нарочито у првом полувремену, које би само требало надоградити у будућности. Мислим на диктирање темпа, на инсистирању на поседу лопте, без срљања, мирно и сталожено... Играли смо као тим, нисмо подлегли притиску и надам се да су сви у нашој земљи срећни због тога", поновио је и потом објаснио откуд му је лице, током овог разговора "вруће главе", лице красила модрица испод десног ока.

Лакат?

"Није лакат. Лопта ме је погодила у живом зиду у 90. минуту, кад смо дали гол за 1:0. Директно у око! И после сам ударио некога у главу, не сећам се, мало ми се помутило пред очима од ударца, нисам знао где идем..."

Вредело је?

"Хах, вредело је наравно! Сад је све ОК, не боли. Лепа успомена".

Ми смо у пресс ложи добили сувенире у облику "кечића", помислили смо да је теби то сувенир од Лорика Цане.

"Не, не... Коректан момак, стварно. Није дизао фрку, јесте тукао, али ниједног тренутка није вршио притисак ни на судију, ни на било кога", препричао је Митровић.

Причали сте често. На српском?

"Не прича српски. Причали смо на енглеском", намигнуо је популарни Митар.

Без обзира да ли се слажемо око тога да смо надиграли Албанце или не, да је игра била лепа или не, да су момци после свега заслужили или не, они су у Елбасану дали све од себе и борили се као лавови. Обрадовали су нас слатком победом. Сада је можда прилика да ми њих обрадујемо пуним трибинама.

Биће им слатко, верујте!