S Mitrom skroz otvoreno: Znam da smo bili loši...!

S podlivom ispod oka, koji mu je suvenir na Elbasan, Mitrović kaže: "Verujte da nam nikad nije bilo svejedno. Ja se uvek emotivno iscrpim kad dođem u reprezentaciju".

Fudbal 11.10.2015 | 00:00

Kada neka fudblaska ekipa igra loše, kao što je naša najbolja uglavnom igrala prethodnih godinu i kusur, najviše ispaštaju kreator igre i napadač.

Nemoć cele ekipe najočiglednija je u završnici, koja je ili jalova ili je uopšte nema.

Nema dileme oko toga da Aleksandru Mitroviću nije bilo lako da nastupa za reprezentaciju Srbije nakon što je naslednik Dika Advokata, Radovan Ćurčić, ustanovio da naša devetka nije ni debela, ni nespremna.

Sada, kada nam je naizgled krenulo, a igrači, stručni štab i čelnici FSS posle 0:2 u Elbasanu nameravaju da povuku oštru crtu između onog što je bilo do juče i onoga što će biti od sutra, razgovarali smo sa Mitrovićem, malo o Albancima, više o onome što je pred "orlovima".

A, šta je pred "orlovima"? Još jedan takmičarsko-prijateljski meč sa Portugalijom u nedelju i onda 10 meseci odmeravanja snaga sa raznim ekipama sa svih meridijana ili, što bi igrači i selektor voleli da kažu, čeka nas "merenje" sa drugima, "da vidimo gde smo". I onda novi pokušaj: start kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine, nakon što nismo otišli na tri uzastopna velika takmičenja.

Mitrović, ako ga pitate, nema dilemu oko toga imamo li razloga za optimizam i ima li on na čemu da se temelji. Kaže da to nije vezano samo za muk u Elbasanu, već da je pre svega posledica poverenja koje je počelo da se rađa na relaciji selektor – igrači, za šta ranije nije bilo ni prilike, ni vremena.

"Naravno, verujemo i on veruje u nas", odgovorio je Mitrović još vruće glave, nekih sat vremena posle završetka meča na "Elbasan areni".

"Nadam se da ćemo zajedno biti pravi u sledećim kvalifikacijama, kada će biti najvažnije", preduhitrio nas je u narednom pitanju.

OK. Ako nemamo razloga uvek iskrenom Mitroviću da ne verujemo u ove reči, možemo da ga pitamo da li misli da je ekipa zaslužila i narušeno poverenje publike, koje će biti na testu već u nedelju, kada stižu Portugalci.

I, da odmah dodamo, da je utoliko dobro što ne dolazi Kristijano Ronaldo, jer ćemo u 18 časova videti koliko se navijača okupilo da gleda utakmicu Srbija – Portugalija, a ne najboljeg igrača planete...

"Mislim da jesmo zaslužili da ljudi dođu...", rekao je tiho i pomalo stidljivo skromni napadač, koji je umeo svojim gafovima povremeno i da nas iznervira, ali koji nas nikad nije nervirao nezalaganjem.

A, baš o tome je sam progovorio... Bez da smo ga bilo šta pitali.

"Jesmo bili loši u ovim kvalifikacijama, možda je na trenutke delovalo kao i da ne želimo, da nam je svejedno, ali nije tako, verujte... Kad dođemo u reprezentaciju, i na treningu i na utakmicama. Evo ja... Više se iscrpim ovde i emotivno i fizički, nego u Njukaslu ili u Anderlehtu pre toga", rekao je i potom ponudio objašnjenje, sada kada je teško navesti nešto što "orlovi" imaju na raspolaganju u klubovima, a ne kada dođu u Staru Pazovu.

"Ali, bilo je teško... Svake dve-tri utakmice menjali smo selektora, nikako nismo mogli da se naviknemo jedni na druge, bilo je potrebno vreme da se sve uklopi i da se prilagodimo. Evo vidite sada...", uputio nas je na utakmicu sa, bez ikakve želje da nekoga uvredimo već samo budemo realni, ekipom koja fudbalski nije dorasla našoj i, potencijalno, jedne od najlošijih reprezentacija koja će nastupiti na Evropskom prvenstvu.

Ikada.

Ali, da li bi baš to trebalo da nas čini tužnima? I ljutima?

"Kako ne?! Sigurno da mi je žao, ne samo meni, svima...", rekao je i zaćutao na kratko.

Znao je i on, ali nije rekao, da je sve počelo s dronom (i remijem u Jermeniji pre toga, da budemo precizni do kraja), kao i da Savez, selektor i sami igrači nisu umeli i mogli potom da odgovore na pravi način.

"Imali smo mnogo problema, stvarno. Prekid utakmice, oduzimanje bodova, posle toga je bilo teško i psihički da se vratiš, da iz minusa probaš da napraviš nešto, jer svi očekuju samo pobede, a mi smo bili zakucani za dno", slegao je ramenima, dok je i nama i njemu bilo grozno da se setimo onog "minusa" ispred našeg broja bodova.

"Veliki je pritisak u i oko reprezentacije, zaista. Kad smo bili u najgorem položaju, imali smo dva jako teška gostovanja u Portugaliji i Danskoj, a očekivalo se da tamo uzmemo bodove. Lično, mislim da smo tamo poneli neki bod više, da bi nam bilo mnogo lakše, jer bismo mogli drugačije da postavljamo igru, da možda odigramo i na neki 'iks'... Ne bismo primali onakve golove, kao u Danskoj, na kontru", rekao je i dodao:

"Mislim da bismo igrali mnogo mirnije i staloženije, kao u Albaniji, recimo".

Da li je možda rano da kažemo da igramo dobro i da je sve OK?

"Slažem se da je ovo tek druga pobeda u nizu i da dugo nije bilo rezultata, ali ne znam da li se slažete sa mnom da delujemo sve uigranije, igramo, taktički bolje stojimo na terenu, bolje se razumemo u nekim situacijama. Potrebno je vreme i vera u selektora, a rezultati će doći", uveravao nas je Mitrović.

Tu, u trenutku zaista jakog naboja zbog pobede pred 13.000 pobede željnih Albanaca, nismo želeli da kvarimo trenutak i ulazimo u raspravu oko toga da li smo zaista, zaista odigrali dobar meč. Uostalom, to je pre svega tema za razgovor sa selektorom.

Momci na terenu uglavnom su delili isti utisak – da su nadigrali rivala, da su bili kao jedan, da je bilo mnogo toga pozitivnog i da su zaslužili podršku. I zato je možda prilika da je ovog puta dobiju blanko...

"Ponavljam, ovo je model kako bi trebalo da igramo, igramo mnogo igrača koji imaju znanje i talenat, naročito u sredini terena, koji su kvalitetni 'na' lopti, koji znaju fudbal. To moramo da iskoristimo...Milivojević, Matić, Ljajić, Tadić, Tošić... Posle toga Fejsa, Sulejmani... Ima ih još. Mislim da su to sve igrači koji mogu da naprave razliku u svakom trenutku i koji mogu da dobiju bilo koji meč. To moramo da iskoristimo u budućnosti. U Albaniji nismo srljali, bili smo mirni, čekali šansu i na kraju je dočekali i dobili utakmicu", rekao je Mitrović koji se 90 i više minuta tukao sa odbranom Albanije, koja drugačije nije ni umela, ni želela da ga zaustavi.

"Teška utakmica i teško gostovanje, a mislim da smo pokazali da smo pravi kada je bilo najteže. Igrali smo važnu utakmicu za sve nas i našu zemlju, a verujem da smo ovo zaslužili jer smo bili bolji rival. Srećni smo, iskreno...", rekao je.

"Ima ovde elemenata zbog kojih bi trebalo da budemo zadovoljni, naročito u prvom poluvremenu, koje bi samo trebalo nadograditi u budućnosti. Mislim na diktiranje tempa, na insistiranju na posedu lopte, bez srljanja, mirno i staloženo... Igrali smo kao tim, nismo podlegli pritisku i nadam se da su svi u našoj zemlji srećni zbog toga", ponovio je i potom objasnio otkud mu je lice, tokom ovog razgovora "vruće glave", lice krasila modrica ispod desnog oka.

Lakat?

"Nije lakat. Lopta me je pogodila u živom zidu u 90. minutu, kad smo dali gol za 1:0. Direktno u oko! I posle sam udario nekoga u glavu, ne sećam se, malo mi se pomutilo pred očima od udarca, nisam znao gde idem..."

Vredelo je?

"Hah, vredelo je naravno! Sad je sve OK, ne boli. Lepa uspomena".

Mi smo u press loži dobili suvenire u obliku "kečića", pomislili smo da je tebi to suvenir od Lorika Cane.

"Ne, ne... Korektan momak, stvarno. Nije dizao frku, jeste tukao, ali nijednog trenutka nije vršio pritisak ni na sudiju, ni na bilo koga", prepričao je Mitrović.

Pričali ste često. Na srpskom?

"Ne priča srpski. Pričali smo na engleskom", namignuo je popularni Mitar.

Bez obzira da li se slažemo oko toga da smo nadigrali Albance ili ne, da je igra bila lepa ili ne, da su momci posle svega zaslužili ili ne, oni su u Elbasanu dali sve od sebe i borili se kao lavovi. Obradovali su nas slatkom pobedom. Sada je možda prilika da mi njih obradujemo punim tribinama.

Biće im slatko, verujte!