"Глумили смо Ирачане, клањали смо Алаху"

Глумили смо да смо муслимани да нас бугарске власти не би избациле. Гледали смо шта други раде, па смо и ми тако. Мене је чак једна бака умотала у мараму, нисам се бунила, само да би поверовали да сам Ирачанка.

Србија 08.10.2015 | 07:49
"Глумили смо Ирачане, клањали смо Алаху"

Овако тринаестогодишња Анђела Стојнев описује десетодневни боравак у избегличком кампу Бусманци у Софији, где је са својим дечком, седамнаестогодишњим Момчилом Петковићем завршила након бекства од куће.

Хтели у Европу

Двоје младих „одметнуло“ се 25. септембра, кивни што њихова љубав није наишла на одобравање родитеља.
- Одлучили смо се да искористимо то што азиланти лако одлазе у Европу, па смо смислили како да им се придружимо. Договорили смо се да се представљамо као Ирачани јер због светлије пути не бисмо могли да прођемо као Сиријци или Авганистанци. Момчило је на једном папиру написао разна муслиманска имена, па смо бирали. Ја сам одлучила да се представљам као Џенес Ахмади, а он као Јакуб Јабали - прича Анђела за Курир.

Заљубљени пар је из Ниша ка Сврљигу кренуо пешице, али су имали среће да их један човек прими у кола.
- Били смо уморни и покисли кад нас је тај човек повезао. Одвезао нас је до Књажевца и одвео својој кући на ручак. До Зајечара смо отишли минибусом, а онда пешице кроз кукурузе и блато према граничном прелазу Вршка чука - присећа се девојчица.

Каже да су знали да наше граничаре неће преварити, па су заобишли прелаз како их не би видели и кроз њиве дошли до бугарске границе.

Спавали с Грузинима

- Онда смо залупали на шалтер њиховог граничног прелаза. Обратили смо им се на енглеском и објаснили им да смо азиланти из Ирака. Они су нас потрпали у кола и одмах одвезли у тај камп - описује девојчица несвакидашње путешествије.

Иако су се престравили кад су завршили у кампу, тинејџери су одлучили да се држе своје приче.
- Ставили су нас у неку собу са Сиријцима и Авганистанцима. Било их је најпре троје, па шесторо, а онда дванаесторо. Није нам се свидело с њима, па смо замолили Грузине који су били у суседној соби да нас приме и они су пристали. Три пута дневно молили смо се Алаху. Нису сумњали у то да смо муслимани, али су Момчилу замерали што носим тесне панталоне, па сам пристала да се огрнем марамом - објашњава Анђела.

После осам дана боравка у кампу, требало је да се одлучи о њиховој даљој судбини.

- Дошла су тројица људи и рекли да су нека комисија. Питали су нас одакле смо и кад смо им казали да смо Ирачани, рекли су да ћемо бити депортовани у Багдад. Одмах сам помислила да ће нас тамо побити! Вриснула сам: „Момчило, зови тату!“ Он је одмах телефонирао оцу и тако смо се спасли - завршава Анђела своју причу.

ПРЕВИШЕ ЈЕ МЛАДА ЗА ВЕЗУ С МОМЧИЛОМ

Анђелина мајка Елица каже да против Момчила нема ништа, али да мисли да јој је ћерка превише млада за везу са седамнаестогодишњаком.

- Она је још дете, зато смо били против. Много смо бринули, одмах сам је одвезла код лекара да видим да није зарадила неку болест у том кампу. Срећом, све је у реду, надам се само да неће имати трауму због свега што је прошла - рекла нам је забринута мајка.

ЧУЛИ ИХ КАКО ПРИЧАЈУ НА СРПСКОМ

Заљубљени пар је насамо комуницирао на српском језику и због тога је њихова превара умало била откривена.

- Тамо је био један човек који ради као асистент за избеглице. Чуо нас је како говоримо и казао нам: „Срби, Срби, ви сте Срби.“ Међутим, ми смо остали при своме и убедили га да је погрешио - каже девојчица.

Извор Курир

Коментари / 0

Оставите коментар