Вјечити на постерима: "Био је то мирољубив рат"!

Фестивал "Паралел" отворен је више него занимљивом изложбом о Партизану и Црвеној звезди. Разговарали смо са Момчилом Вукотићем, Владимиром Петровићем-Пижоном, Милком Ђуровским...

Фудбал 11.10.2015 | 10:40

Какав поклон за Београд и навијаче два највећа српска и некада југословенска фудбалска клуба!

Зоран "Зоза" Пањковић "гњурао" је по архиви Народне библиотеке са жељом да пронађе насловне стране "Темпа" од пре неколико деценија, а потом их је увећао и окачио на плафон Миксер хоусе-а. Уз помоћ пријатеља, али пре свега захваљујући властитом ентузијазму и љубављу према фудбалу, Пањковић је прикупио и друге навијачке драгоцености времена за којег волимо да кажемо да је било романтично, безбрижно, када су неке друге вредности биле на цени.

Сваки навијач Црвене звезде и Партизана, без обзира на годиште, треба ових дана да сврати до Миксер хоусе у култној београдској Савамали, да види како су некада играчи два тима били третирани у штампи, какве су биле "фаце", шта је све падало на памет новинарима (свака част старијим колегама!), како су некада изгледале насловне стране култног спортског магазина "Темпо"...

"Био је то рат, али мирољубив рат, само на терену", у свом стилу је дао оцену оног времена и "вечитих дербија" Владимир Петровић-Пижон, легенда Црвене звезде и српског и југословенског фудбала.

Џајић са бријачем у руци, Моца Вукотић и Иван Голац прескачу препоне, Лепа Брена најављује "вечити дерби", Мија Алексић и Миодраг Петровић "Ћкаља", свако у дресу Партизана, односно Звезде "пумпају" атмосферу пред највећу утакмицу српског фудбала, дуел Црвене звезде и Партизана.

Тако су некада изгледале насловне стране "Темпа", листа чији се излазак грозничаво чекао на киосцима. А у сваком броју понека посластица, типа: "Милко Ђуровски снима албум" или који фудбалер се жени, како је пропала веза познатог фудбалера и ондашње манекенке... Наравно, и сијасет фудбалских прича.

Данас нема "Темпа", данас нема великих постера тимова Партизана и Звезде, а и кад их има ретко да их можете видети залепљене у собама тинејџера. Данашњи фудбалери су звезде Инстаграма, Фацебоок-а... Наравно, свако време има нешто своје и треба ићи у корак са временом.

Рекордер по броју наступа у "вечитим дербијима", једна од највећих легенди Партизана Момчило "Моца" Вукотић загледао је сваки кутак изложбе. У очима сте могли да му прочитате сету, нешто налик сузи која само што није кренула низ образ.

"Носталгија", прва је Моцина асоцијација када је погледао изложене насловне стране "Темпа" и друге меморабилије навијача (плоче, албуми, значке...) које су ценили више него скупоцене аутомобиле!

Пижон се надовезао: "Младост! Била су то лепа времена...".

Вукотић је и себе и нас вратио у то време када су навијачи Партизана и Звезде заједно ишли на утакмице. Кад би дошли до стадиона - свако на своју страну, па после утакмице опет заједно.

"Све што сам видео подсећа ме на тај амбијент, на те дане када је стварно дерби тог дана био празник фудбала. И не само тог дана, већ и недељу дана пре и недељу дана после, јер се само о дербију причало. Са носталгијом гледам фотографије из тог времена. Звезда и Партизан су у оно време били европски феномен. Мало је било таквих градских дербија, можда Милан - Интер, Реал - Атлетико. У две утакмице у есзони било је укупно 160.000 гледалаца - сто хиљада на Звездином стадиону, а 60.000 код нас. Такви тренуци, као онај дерби када су навијачи пробили ограду, па је више од 1.000 њих гледало утакмицу са стазе, то се не заборавља", причао је Вукотић.

Са осмехом на лицу гледао је фотографије из 70-их и 80-их година на којима су он, саиграчи, ривали са оновременским модерним фризурама, са зулуфима (понеко и са брковима). Сада многи љубитељи фудбала тешко да могу да наброје целе тимове Партизана и Звезде.

"На неке фотографије сам и заборавио", насмејао се "Моца" и наставио:

"Тада су прописи били такви са пре своје 28. године ниси могао да идеш у иностранство. Друге прилике су биле тада, била је већа земља, јача лига, веће интересовање. На дерби су долазили људи из Словеније, Македоније. Дешавало се да спавамо у карантину, 'Паласу' па су нас будиле трубе, повици навијача и једног и другог клуба, који су заједно ишли на утакмице. То су сцене којих се радо сећам".

Да је тада заиста било другачије време, сведочи и то што су многи фудбалери Партизана и Звезде, били истински пријатељи.

"Имао сам респект према Звезди, према њеним играчима. Често смо били заједно, дружили смо се. Са Кулетом Аћимовићем сам био најближи. Ривалитет је постојао, наравно, али само на терену и тих 90 минута. Пре и после тога били смо пријатељи".

Четврта Звездина звезда Владимир Петровић- Пижон каже да би се радо вратио у оно време.

"Лепо је да се сетимо тих дана и на крају крајева да није Звезде и Партизана не би био фудбал такав код нас. Кад гледам све ово одмах се присетим своје младости и колика је разлика између оног времена и сада. То су била лепа времена. Волео бих да се та времена врате. Уживао сам у фудбалу и сад кад видим како се игра... онда видим да сам добро играо", насмејао је Пижон и себе и нас.

Каже да су данашњи навијачи "мало више ратоборнији него што би требало".

"Ми јесмо били ратоборни, али на терену. Било је рата, али мирољубивог. Свако је волео да победи, а сада навијачи желе рат, што није лепо", каже Пижион и додаје да је оно време било много конзервативније него садашње: "Па, ко је од нас тадашњих фудбалера био тетовиран? НИко! А сад су сви"..

Оно што можемо да вам кажемо јесте да ако волите Партизан и Звезду, онда свакако треба да свратите до Карађорђеве 46 у Београду где се налази Миксер хоусе. Они старији присетиће се и насмејати на оно што буду видели. Они млађи научиће нешто о историји два клуба, о тадашњим фудбалерима, о односу клубова, навијача... И видеће да је фудбал, пре свега, забава, а не рат.