Код дјеце просјечно шест покварених зуба

Хигијена усне шупљине је изузетно важна за здравље цјелокупног организма, а редовне посјете стоматологу важно је усвојити као здраве навике још од малих ногу.

Босна и Херцеговина 06.10.2015 | 22:25

Иако клинички налаз у БиХ није лимитирајући фактор за упис, обавезни денталномедицински преглед код дјеце се проводи пред упис у школу, са шест година.

Ипак, забрињавајући је податак како просјечни КЕП индекс (каријес, екстракција, пломба) шестогодишњака у Босни и Херцеговини износи 6,7, што значи да просјечан шестогодишњак у Босни и Херцеговини има већ има шест покварених зуба.

Поређења ради, Велика Британија, Данска и Њемачка имају најниже вриједности КЕП индекса од свих земаља ЕУ-а (0,91) и иду према нули.

Секундарна збијеност зуба која настаје искључиво због прераног губитка млијечних зуба кривац је за чак 40 одсто лијечених ортодонтских аномалија у нашој земљи, које захтијевају дуготрајно и скупо специјалистичко лијечење, док у развијеним земљама Европске уније ова аномалија готово не постоји.

"Доказано је да је КЕП индекс повезан са социјалним статусом, а Босна и Херцеговина нажалост стањем оралног здравља својих грађана и на овај начин доказује да је држава ниског животног стандарда, те да су неопходни квалитетни превентивни програми који би обухватали бољу едукацију родитеља о адекватном провођењу оралне хигијене код своје дјеце, као и подизању свијести о важности здравих зуба, како млијечних, тако и сталних, за цјелокупан организам", за Клиx.ба говори мр. сци. др. Селма Поровић, специјалиста педодонт.

Прва посјета стоматологу и прије навршене прве године живота

Хигијена усне шупљине и редовни одласци стоматологу изузетно су битни, а задатак родитеља је да дјеци још од малих усађују здраве навике бриге о свом здрављу.

Дјеца са здравим зубима лакше жвачу храну, брже и боље говоре, а и здравија су, зато што болести зуба и усне шупљине могу дјеловати као жаришта (фокуси), те проузроковати болести и инфекције других органа.

Прва посјета стоматологу треба се десити прије навршене прве године живота и изузетно је значајна. Дјеца у том периоду живота углавном имају потпуно здраве млијечне зубе и ова се посјета углавном заказује како би се родитељи што боље едуковали о томе како сачувати здравље зуба своје дјеце.

Приликом прве посјете, стоматолог може детектовати и појаву раног дјечијег каријеса (каријес бочице) и упутити родитеља како да помогне у заустављању његовог даљег напредовања, пошто га је могуће у раној фази зауставити удруженим дјеловањем стоматолога и родитеља. Након тога слиједе редовне шестомјесечне контроле и уз превентивне мјере родитеља и стоматолога, а здрави зуби би требали бити логичан слијед.

Како избјећи страх и трауматична искуства

"Највећа, а нажалост и најчешћа грешка је када је прва посјета стоматолошкој ординацији праћена зубобољом", наводи др. Поровић и појашњава како се у таквој ситуацији дјетету мора пружити хитна помоћ, те се не може издвојити вријеме да се дијете навикне на стоматолога и ординацију.

Таква искуства су дјеци јако неугодна и остају у ружном сјећању, те настаје трауматично искуство које, када одрасту, ствара отпор и страх од стоматолога.

"Родитељи итекако могу помоћи у припреми дјетета за сурадњу са стоматологом. Важно је дјеци о стоматологу говорити у позитивном свјетлу, не спомињати властита ружна искуства, термин 'бол', питати га 'је ли те бољело?' или говорити 'неће те бољети', зато што се на тај начин сугерира дјетету да треба да очекује неку врсту боли, а то моментално ствара отпор", савјетује др. Поровић.

(Клиx.ба)