Коментар: Валтер Живковић одбранио Партизан - Дас ист Жиле!

Феноменалан успех црно-белих против Аугзбурга, победа од 3:1 у мечу Лиге Европе, донели су усхићење, понос и веру нашем фудбалу.

Није новинарство само професионално обављање једног племенитог, динамичног посла. Штавише, оно може да донесе и пуно стреса, неочекиваних ситуација, али и да пружи нешто што је непроцењиво - понос. Управо тај понос, на који смо готово и заборавили како изгледа, притиснути свакодневним животом који не мази, донели су нам црно-бели момци првог дана октобра.

Био сам почаствован што сам гледао Партизаново велико вече на прелепој "WWК Арени" у Аугзбургу. "Парни ваљак" ми је учинио истинску част, јер одавно нисам био тако поносан што долазим из Србије. Верујте, тај осећај је невероватан!

Доста тога, пре меча у Аугзбургу, наговештавало је могућност великог резултата. Позитивна енергија просто се ширила још на аеродрому у Београду, пре поласка у Немачку, потом и у самом авиону. Гости Партизана и пријатељи клуба, питали су се може ли црно - бели до победе. Одговор је готово увек био исти - када ће, ако не сада.

Меч је пролетео, чини ми се, за минут. Не треба трошити речи о самом току, то је већ виђено, важна је велика победа. Имао је Партизан против Аугзбурга и среће. Али, срећа се заслужује и - тачка.

Магични Андрија Живковић имао је блиставо вече, залудео је Немце потпуно, у сваком смислу. Његов презимењак, голман Живко, одбранио је Партизан од "шваба", а Стефан Бабовић, вероватно одиграо најбољи меч за Партизан у читавој каријери. Вулићевић је играо под температуром, а Јевтовић са само једним тренингом у ногама, после паузе због вртоглавица.

Уствари, сви у екипи били су јунаци. Десант на Аугзбург је завршен тријумфално. Казнена експедиција из Београда покопала је све наде Немцима.

"Партисанен - Бандитен"

Весело је било на повртаку у Беогад. Одмах по уласку у авион, капетан Бајалица честитао је црно-белима на сјајном резултату, и захвалио им се за срећу коју су свима нама пружили. Капетан ту није стао, па је изрецитовао део химне, уз песму подршке свих путника. Сјајан лик је тај капетан, али јасно је да није погрешио у одабиру занимања, пошто се од песме баш и не би најео хлеба.

Затим се разгласа дохватио стјуард Синиша. Вичнији песми, и са више музичког слуха, отпевао "док Партизан битке бије, хеј, хеј, хеј...". Авион се тресао. Синиша је напоменуо и да није тачно да се не памти победа над Немцима.

Љуљао је Партизан тај чартер "Ер Србије", иако није било јаког ветра и невремена. У весељу су предњачили Валери Божинов и Стефан Бабовић, уз вероватно највећег позитивца кога сам упознао у последње време, професора Владимира Вулетића.

Певало се и славило до Београда. Умор нико није осетио. Само срећу и понос. А, неко је у то време туговао... Ауфидерзен!