Komentar: Valter Živković odbranio Partizan - Das ist Žile!

Fenomenalan uspeh crno-belih protiv Augzburga, pobeda od 3:1 u meču Lige Evrope, doneli su ushićenje, ponos i veru našem fudbalu.

Nije novinarstvo samo profesionalno obavljanje jednog plemenitog, dinamičnog posla. Štaviše, ono može da donese i puno stresa, neočekivanih situacija, ali i da pruži nešto što je neprocenjivo - ponos. Upravo taj ponos, na koji smo gotovo i zaboravili kako izgleda, pritisnuti svakodnevnim životom koji ne mazi, doneli su nam crno-beli momci prvog dana oktobra.

Bio sam počastvovan što sam gledao Partizanovo veliko veče na prelepoj "WWK Areni" u Augzburgu. "Parni valjak" mi je učinio istinsku čast, jer odavno nisam bio tako ponosan što dolazim iz Srbije. Verujte, taj osećaj je neverovatan!

Dosta toga, pre meča u Augzburgu, nagoveštavalo je mogućnost velikog rezultata. Pozitivna energija prosto se širila još na aerodromu u Beogradu, pre polaska u Nemačku, potom i u samom avionu. Gosti Partizana i prijatelji kluba, pitali su se može li crno - beli do pobede. Odgovor je gotovo uvek bio isti - kada će, ako ne sada.

Meč je proleteo, čini mi se, za minut. Ne treba trošiti reči o samom toku, to je već viđeno, važna je velika pobeda. Imao je Partizan protiv Augzburga i sreće. Ali, sreća se zaslužuje i - tačka.

Magični Andrija Živković imao je blistavo veče, zaludeo je Nemce potpuno, u svakom smislu. Njegov prezimenjak, golman Živko, odbranio je Partizan od "švaba", a Stefan Babović, verovatno odigrao najbolji meč za Partizan u čitavoj karijeri. Vulićević je igrao pod temperaturom, a Jevtović sa samo jednim treningom u nogama, posle pauze zbog vrtoglavica.

Ustvari, svi u ekipi bili su junaci. Desant na Augzburg je završen trijumfalno. Kaznena ekspedicija iz Beograda pokopala je sve nade Nemcima.

"Partisanen - Banditen"

Veselo je bilo na povrtaku u Beogad. Odmah po ulasku u avion, kapetan Bajalica čestitao je crno-belima na sjajnom rezultatu, i zahvalio im se za sreću koju su svima nama pružili. Kapetan tu nije stao, pa je izrecitovao deo himne, uz pesmu podrške svih putnika. Sjajan lik je taj kapetan, ali jasno je da nije pogrešio u odabiru zanimanja, pošto se od pesme baš i ne bi najeo hleba.

Zatim se razglasa dohvatio stjuard Siniša. Vičniji pesmi, i sa više muzičkog sluha, otpevao "dok Partizan bitke bije, hej, hej, hej...". Avion se tresao. Siniša je napomenuo i da nije tačno da se ne pamti pobeda nad Nemcima.

Ljuljao je Partizan taj čarter "Er Srbije", iako nije bilo jakog vetra i nevremena. U veselju su prednjačili Valeri Božinov i Stefan Babović, uz verovatno najvećeg pozitivca koga sam upoznao u poslednje vreme, profesora Vladimira Vuletića.

Pevalo se i slavilo do Beograda. Umor niko nije osetio. Samo sreću i ponos. A, neko je u to vreme tugovao... Aufiderzen!