Слобода говора, али не и референдум!

Високи представник Валентин Инцко наводи да грађани Републике Српске имају право на слободу говора, али не и на референдум о Суду БиХ, и поручује да је чланство у НАТО-у јавно декларисани стратешки циљ спољне политике БиХ.

Босна и Херцеговина 02.10.2015 | 22:43

"Грађани могу изражавати ставове о сваком питању. Међутим, референдум, према дефиницији из уставно-правног оквира Републике Српске, и одлука о референдуму која је недавно усвојена у Народној скупштини представљају више од истраживања јавног мњења", оцјењује Инцко у интервјуу Срни.

Инцко сматра да се референдум бави питањима која се односе на ниво БиХ, те овлаштења високог представника, која проистичу из међународног права, а не стварима које спадају у надлежности ентитета.

Инцко поручује да свакоме ко је починио ратни злочин треба да буде суђено и да ту нема изузетака. Он указује на то да су пред Хашким судом и домаћим судовима одржана разна суђења, али је чињеница да су многи злочини остали некажњени.

Ипак, он оцјењује да је "фрустрирајуће да се највећи дио јавне дискусије о правосуђу на нивоу БиХ не бави позитивним мјерама које су потребне да би се поправио његов рад, него тиме како ослабити или укинути ове институције".

Када је ријеч о многобројним натписима у Сарајеву, који о једном народу /Србима/ говори као о "злочинцима" и "фашистима" из прошлог рата, Инцко наводи да је помирење "циљ који је најтеже постићи јер се тиче емоционалних аспеката сукоба".

"Они који су погинули, они који су страдали – а то значи све жртве – заслужују наше најдубље поштовање. Морамо их се сјећати и осигурати да будуће генерације остану опредијељене за мир, толеранцију и узајамно разумијевање", коментарише Инцко у интервјуу Срни.

Инцко вјерује да се у БиХ мора показати више разумијевања за туђу патњу и више поштовања једних према другима, да "политичари морају достићи грађане" и да се мора се водити дијалог и заједно градити будућност.

Високи представник напомиње да је чланство у НАТО-у и ЕУ јавно декларисани стратешки циљ спољне политике БиХ, али да један од основних услова још није испуњен - није ријешено питање војне имовине.

Одговарајући на намјеру Српске да се грађани на референдуму изјасне о чланству у НАТО-у, Инцко наводи да је Предсједништво БиХ 2006. године усвојило Оквирни документ НАТО-овог програма "Партнерство за мир", који је потписао тадашњи предсједник Небојша Радмановић.

"Још од 2008. године БиХ је ангажована у оквиру интензивираног дијалога са НАТО-ом" - закључује Инцко.

Високи представник тврди да, након доношења амандмана на Устав Федерације БиХ, Срби имају иста права као и остали конститутивни народи, те да се одредбе у Уставу Федерације односе и на кантоне.

"И даље постоје озбиљни проблеми у оба ентитета са институцијама које не поштују уставе и законе, а у Републици Српској Уставни суд не спроводи поступак рјешавања виталног националног интереса како је то предвиђено Уставом Републике", тврди Инцко.

Одговарајући на питање зашто за толике године није било санкција за Федерацију БиХ која није поштовала конститутивност Срба, Инцко тврди да у оба ентитета није довољно уважен уставни захтјев о заступљености у јавним институцијама у складу са пописом из 1991. године.

Инцко тврди да није било дуплих аршина и да такве тврдње не одговарају чињеницама.

Високи представник сматра да су све смјене људи са политичких и других функција и све санкције којима су били изложени "у складу са мандатом високог представника из Дејтонског мировног споразума" и наводи да су оне сада укинуте.

Високи представник оцјењује да је тероризам глобална пријетња и да БиХ није искључена из тога, као ни друге земље.

"БиХ има институције које су задужене за превенцију и истраживање свих терористичких пријетњи и адекватно дјеловање. Сваки ефикасан систем јавне безбједности захтијева сарадњу свих агенција за спровођење закона и других безбједносних агенција", наводи Инцко.

Он поручује да ОХР и даље има своју улогу и да неће отићи све док не буде испуњен програм "пет плус два", који је продукт Савјета за имплементацију мира.

"Умјесто да остваре резултате из тог програма, одређене власти у БиХ и политички актери радије се фокусирају на активности које директно оспоравају кључне мјере предузете на спровођењу Дејтонског споразума", оцјењује Инцко за Срну и закључује:

"Када је ријеч о улози високог представника, допустите да будем потпуно јасан - мој мандат као високог представника, коначног тумача цивилних аспеката Дејтонског мировног споразума, остаје непромијењен. И то је правна чињеница".