БиХ мора смањити дефицит са Хрватском

БиХ са Хрватском води тешке преговоре о трговинским односима, а позиције су и даље дијаметрално супротне, рекао је Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ.

Босна и Херцеговина 02.10.2015 | 07:33

Ипак, он је оптимиста да је компромис могућ, те истиче да није фер да БиХ има толики дефицит са Хрватском.

"Ако ме питате очекујем ли неке лоше потезе Хрватске, надам се да их неће бити. Ми ни на који начин, чак ни у овој кризи с млијеком, нисмо учинили ништа што би те односе могло да наруши", рекао је он.

НН: Приближава се министарски састанак Енергетске заједнице у Тирани 16. октобра, а БиХ се пријети санкцијама. Какве су посљедице?

ШАРОВИЋ: Имали смо данас (сриједа) састанак с министром Ђокићем и заједнички смо оцијенили, а ту су били и представници Федералног министарства енергетике, да су санкције потпуно непотребне и да не могу помоћи на било који начин да се испуне обавезе из уговора о Енергетској заједници.

Наша обавеза је да учинимо све да испунимо обавезе из уговора, односно конкретно да имплементирамо Трећи енергетски пакет у законодавство у БиХ, али немамо још договора о томе како то учинити, и то је кључни камен спотицања унутар земље. Као што знате, у ФБиХ мисле да требамо један државни закон, а при томе говорим о гасу који је кључна тема, док у Републици Српској сматрају да имплементација може завршити усвајањем ентитетских закона. На састанку смо се договорили за дневни ред министарског састанка у Тирани, да дамо писмене коментаре у наредних седам дана. И да тај завршни министарски састанак, гдје очекујемо да би нам се придружио и премијер Новалић, пробамо да одржимо између 10. и 12. октобра. Тада бисмо имали коментаре из ентитета и покушали бисмо да имамо усаглашен наступ у Тирани. Ја сам, иако много каснимо, благи оптимиста да можемо избјећи санкције и да можемо у овој години предсједавања, јер ће БиХ преузети предсједавање Енергетском заједницом, учинити корак напријед.

НН: Можете ли нам рећи које би биле посљедице санкција, с обзиром на то да се спомиње ускраћивање неких инвестиција у енергетику?

ШАРОВИЋ: Озбиљно је свакако. Било је посљедњих седмица више варијанти приједлога мјера - од забране кориштења средстава ЕЗ до забрана кандидовања пројеката, а ишло се чак и до те мјере да је у оптицају било приједлога мјера забрана извоза струје. На овом посљедњем састанку у оптицај је практично ушла мјера којом би се БиХ ускратио приступ средствима за финансирање пројеката у гасном сектору. Значи, фокус је на крају ипак стављен на гас.

НН: Након одобравања извоза млијека и млијечних производа у ЕУ можемо ли говорити о неким тенденцијама колико нам то све користи?

ШАРОВИЋ: Протећи ће извјесно вријеме док наше мљекаре поново не врате тржиште у ЕУ, посебно у Хрватској, гдје су највише извозили. Тржиште се не враћа за мјесец дана. Када га једном изгубите, а изгубили смо га прије двије и по године, потребан је заиста велики напор да поново дођемо у неку од ових земаља јер су наше позиције заузели неки други.

НН: Може ли нам се десити да ово одобравање извоза онда остане мртво слово на папиру, ако смо изгубили та тржишта?

ШАРОВИЋ: Није ми то била намјера рећи, само сам хтио рећи да је тешко поново вратити та тржишта. Али ми смо већ предузели позитивне кораке. Морам да истакнем примјер Мљекаре Ливно, која већ интензивно извози у Хрватску, у ланац "Агрокор". То је бренд који је већ заузео своје мјесто. Нешто слично сада спремају "Милкос", "Млијекопродукт" и "Мегле". Увјерен сам заиста да ћемо вратити тржиште, а први ефекти су сада већ да немамо вишкова млијека, нема просипања млијека на улици и то је први значајан ефект.

НН: Има ли помака у вези са ЦЕФТА? Колико видим, ЕУ и даље чврсто стоји на страни Хрватске да БиХ мора омогућити Хрватској приступ бх. тржишту који је имала прије уласка у ЕУ...

ШАРОВИЋ: Ту су заиста тешки преговори који трају неколико година. Имамо дијаметрално супротне позиције. Ми настојимо да заштитимо својих десет до 15 кључних производа. Хрватска од ЕУ очекује да се кроз адаптацију Споразума о стабилизацији и придруживању врати на позицију коју је имала раније у БиХ. Адаптација јесте процес на који смо се обавезали да ћемо преговарати, уважавајући интересе обје стране. Ми полазимо од тога да треба уважити интересе БиХ и да је у том смислу неопходно да тражимо компромис са ЕУ.

НН: Дакле, на крају ћемо ипак бити присиљени на неки компромис и морати одустати од дијела наших захтјева?

ШАРОВИЋ: Мислим да је рјешење у преговорима и компромису у којем би на крају биле задовољне обје стране. За нас то значи да би требало да заштитимо наше најзначајније производе, а с друге стране такође и да обезбиједимо ми са своје стране неке бесцаринске квоте за извоз у ЕУ које сад не можемо да користимо као, на примјер, извоз рибе, вина, шећера и неких других производа. Мислим да је у реду да преговарамо, али да јасно своју позицију дефинишемо.

НН: Генерално гледано, какво понашање Хрватске очекујете у наредном периоду? Хоће ли користити позицију јаче стране према нама?

ШАРОВИЋ: Ми очекујемо да развијамо добре односе са нашим сусједом. Хрватска у БиХ извози много више производа него што из ње прима. Мислимо да је фер да тај однос избалансирамо, да смањимо наш дефицит који је заиста на штету БиХ. Ако ме питате очекујем ли неке лоше потезе Хрватске, надам се да их неће бити. Ми ни на који начин, чак ни у овој кризи с млијеком, нисмо учинили ништа што би те односе могло да наруши.

Тензије штете свима

НН: Не могу да Вас не питам како оцјењујете овај прави рат до истребљења на политичкој сцени између СНСД-а и СДС-а?

ШАРОВИЋ: Мислим да превелика тензија штети свима. Мислим да би можда умјесто овог рата било паметније да покушамо да се такмичимо ко може боље да уради неке ствари за наше грађане. Сматрам да би то грађани од нас очекивали, иако СДС заиста не може да шути на сталне дневне прозивке и једну испланирану кампању против њега. Нико не би требао да очекује да ми шутимо и трпимо такве ствари. Ми то једноставно не можемо дозволити.

(Независне новине)