Спортске повреде могу да се избјегну

Код професионалаца и рекреативаца, најчешће страдају мишићи, тетиве, лигаменти, кости и зглобови. Жртве су чак и деца чији родитељи не хају на упозорења да немају снагу и издржљивост, упркос таленту

Здравље 30.09.2015 | 12:32

Тежња за што бољим резултатима у професионалном спорту или савршеним телом у рекреативном, неретко узима свој данак. Лакше и теже спортске повреде постају неминовност ако тело исцрпљујемо до крајњих граница. Жртве су чак и деца чији родитељи "остају глуви" на упозорења лекара да њихови малишани, упркос таленту, немају снагу ни издржљивост организма за професионално бављење спортом. Тек када се десе озбиљније повреде и родитељи постају свесни ситуације.

Каквим су све повредама изложени рекреативци и професионални спортисти објашњава ортопед мр сци мед др Борис Вукомановић из Института за ортопедско хируршке болести "Бањица", који је низ година био лекар многих спортских селекција. Сада их често среће у амбуланти због повреда колена, кука и других зглобова:

- Спортске повреде најчешће подразумевају оштећење мишића, тетива, лигамената, костију и зглобова. Контактне повреде настају у судару са противничким играчом као што је случај у кошарци, фудбалу или рукомету. Неконтактне се јављају код индивидуалних спортова - атлетици, тенису, пливању, трчању...

* Који део тела најчешће страда?

- Посматрано по редоследу, најчешће се повређују колена, натколенице, скочни зглоб, раме, подколеница, шаке, лице. Међутим, захваљујући изузетно софистицираним дијагностичким процедурама и апаратима који се користе за преглед, могуће је са потпуном прецизношћу установити степен оштећења, начин лечења и успешне рехабилитације. Нажалост, некада рехабилитацију није могуће извести до краја због жеље спортисте, тренера или других чланова тима, да се што пре врати спортским активностима, због чега накнадно долази до повреда на истим местима и отежаног опоравка. Донекле то је и цена комерцијализације спорта, присутне свуда у свету.

* Да ли су чешће акутне или хроничне повреде?

- Чешће су акутне, јављају се изненада и обично страдају лигаменти колена и менискус и лигаменти скочног зглоба. На удару је и раме, као и лакат. Манифестују се болом, јер најчешће долази до ишчашења, уганућа, истегнућа. Симптоми у виду црвенила, отока, хематома, јављају се већ после неколико минута, ограничавајући покрет. У таквим околностима се процењује повреда, да ли спортиста може да настави или треба да му се укаже прва помоћ ради спречавања даљих компликација, док се повреда детаљно не провери. У већини случајева активност се обуставља, локално стављају хладне облоге, лед, имобилише повређени део и подиже изнад нивоа срца, чиме се спречава настанак отока, хематома и других компликација.

* Како настају хроничне повреде?

- Оне настају поступно, најчешће као последица претераног тренирања и неадекватног оптерећења, које се понавља у континуитету. Често се поставља питање где су границе у спорту које не треба прећи да би се тело сачувало од оболевања, као и сам човек. Чује се да је данас професионални спорт постао нехуман, што је по мени са лекарског становишта, недопустиво. Ако не постоји стручни надзор за контролу оптерећења локомоторног система код младих током развоја, може доћи до субакутних и хроничних проблема, који ће се касније претворити у трајне и хроничне последице. У том периоду долази до низа невидљивих микроповреда, које се тек после неколико година манифестују.

* На који начин се манифестују?

- Јавља се тениски или голферски лакат, али и друге хроничне повреде. Код одбојкаша и рукометаша најчешће се оштећује тетива у пределу рамена. Код рукометаша, као и кошаркаша долази и до упале ахилове тетиве скочног зглоба, али и до њене руптуре, односно парцијалног прекида. Углавном страдају мека и потпорна ткива, а ређе кости. Код фудбалера, кошаркаша, одбојкаша, због великог степена оптерећења и замора коштаног материјала, долази до прелома. Најчешће су то кости стопала и потколенице.

* Шта би требало у превентивном смислу учинити да би се избегле повреде?

- Стручњаци треба да изврше озбиљну процену предиспозиција кандидата, који жели да се бави спортом било рекреативно или професионално. Пре упуштања у веће физичке напоре треба ојачати мускулатуру и коштано зглобни систем. То се постиже одређеним вежбама покрета, ради постизања еластичности. За постизање еластичности тела добар избор је и пливање, јер је вода средина која спречава преоптерећење организма. У води евентуално може доћи једино до настанка краткотрајног спазма, односно грча мишића. Ипак, спортске повреде могу да се избегну или сведу на минимум, уколико тренери, кондициони тренери, спортски лекари и остали чланови стручног тима, направе објективну анализу између жеље спортиста за успехом и њихових психофизичких могућности да то и остваре. За настанак повреда од изузетне важности је и ментална снага. Повреде се дешавају углавном када падне ниво концентрације, што значи да физичка и психичка спремност морају бити у сваршеном складу. Зато је присуство спортског психолога такође врло значајно. Ово важи не само за професионалне спортисте већ и за рекреативце.

ВАЖНА ЈЕ ПРИПРЕМА

Свако бављење спортом па и рекреативно захтева добру припрему да би се избегла могућност повреда. Ово се посебно односи на екстремне спортове, као што је рецимо скијање. Особа може субјективно да мисли да је физички спремна за излагање специфичним физичким напорима, али да то не одговара реалном стању. Ово се нарочито односи на особе којима је најинтензивнија активност пешачење или ходање.

Скијање захтева физичку и менталну снагу. Лоша припремљеност мишићног ткива у спорту који тражи специфично држање тела и покрете кукова, колена, скочног зглоба, у одређеним ситуацијама може да доведе до случајног пада праћеног ишчашењем рамена и лакта, као и преломима костију надлактице и подлактице, упозорава др Вукомановић.

ВЕЖБЕ ЗА ОПОРАВАК

После сваког напорног тренинга или такмичења веома су важне релаксационе вежбе за враћање мишића у физиолошко стање. Вежбе истезања су од пресудне важности, јер су мишићи згрчени, па ако се не опораве на ваљан начин може доћи при првом следећем напору до њиховог пуцања.

Масажа је такође део програма релаксационих вежби, којима се ублажава осећај бола, а изазива осећај пријатности, а такође помаже боља регенерација мишићља. Лимфном дренажом подстиче се боља прокрвљеност ткива и отклањање едема, а лимфа активира да боље протиче крооз лимфни систем.

Б 92