У хљеб се кунемо, а највише га бацамо

На путу од њиве до трпезе код нас пропадне и до 30 одсто хране. Наша векна у поређењу са светом јефтина, па заврши и на ђубрету.

Србија 27.09.2015 | 19:50

Старо правило да се у Србији од свих намирница хлеб најивше поштује, мораће, како упозоравају стручњаци, да претрпи ревизију. Срби, према подацима до којих је дошла др Јасна Мастиловић, са новосадског Института за прехрамбене технологије, највише бацају управо хлеб, док се остале намирнице које се купују у домаћинствима, последњих година, пре свега због беспарице, далеко боље чувају и не дешава се да због истека рока трајања заврше у канти за ђубре.

Србија се, како објашњава Мастиловићева, у случају бацања хране налази негде у светском просеку. Нисмо ни међу неразвијеним земљама, где се највећи део бачене хране, чак и више од 50 одсто, упропасти због неадекватног превоза и складиштења, а ни међу најразвијенијим земљама, где највећи део хране бацају домаћинства.

- Подаци истраживања проблема бацања, односно, пропадања хране у светским оквирима указују на то да би, када би се сва храна коју произведемо сачувала и правилно распоредила, проблем глади био решен - истиче Мастиловићева. - Овом проблему у Србији се, још увек, није приступало систематски, али, истраживања нашег института указују да се у Србија, пре свега због беспарице баца све мање хране из домаћинства.

Најчешће се, како објашњава Мастиловићева, баца хлеб, који је још увек релативно јефтин, а постоји и навика да се једе искључиво свеж, односно, да се не чува дуже од једног дана.

- Скупље врсте хлеба, наравно, нико не баца - указује Мастиловићева. - Покушавали смо, код надлежних, да покренемо пројекат, како би се бачени хлеб са депонија прерађивао јер се може користити на више начина, од сточне хране, па до сировине за биоетанол.

Показало се, међутим, како указује Мастиловићева, да овај пројекат нема будућности, јер на депоније хлеб једноставно, не стиже.

- Најсиромашнији слој грађана ни не дозволи да хлеб стигне до депонија - објашњава Мастиловићева. - Они га, наиме, покупе из контејнера, и нађу начин да га искористе.

Количина хране, која пропадне у процесу производње и прераде, додаје Мастиловићева, варира у зависности од врсте. Житарице се, како објашњава наша саговорница, најлакше чувају, и код њих има најмање губитака.

И ту, међутим, имамо питање квалитета и складиштења - указује Мастиловићева. - Сви добро памтимо појаву афлатоксина у кукурузу, и проблеме које је то изазвало. Код осетљивије хране, то питање адекватног превоза и складиштења је још израженије, тако да губици могу да буду јако озбиљни.

Наравно, ту се листа губитака не завршава, јер је ту и прерада, па затим и складиштење готових производа, па транспорт до продавнице. Тек на крају, долазе потрошачи, склони томе, да када имају довољно новца, купе и више него што им је потребно.

ШТА ПРЕДЛАЖЕ ЕВРОПА

ЕВРОПСКИ парламент, подстакнут чињеницом да се годишње у земљама ове организације баци око 22 милиона тона хране која може да се једе, а чак 80 одсто тих намирница би могло да се сачува, недавно је позвао земље ЕУ да што пре донесу законе који би омогућили супермаркетима да непродату храну дају у хуманитарне сврхе, уместо да је баце.

Иницијатива, која се прелила на Европску унију покренута је у Француској, где је изгласан закон према ком трговачки ланци не смеју више да бацају и уништавају непродате прехрамбене производе. Непродату храну, која је и даље јестива, према новом закону, морају да поклоне добротворним организацијама, а онај део који није за исхрану да се прерађује у храну за животиње или у пољопривредно ђубриво.

Извор: Вечерње новости