Како наука објашњава библијска чуда?

У Библији стоји да је комплетан универзум створен за шест дана. Научници да је настао током 13,8 милијарди година. Могу ли се ове теорије некако помирити?

Свијет 26.09.2015 | 21:00

Џералд Шредер покушао је да усклади ова виђења настанка света користећи Ајнштајнову теорију да је време релативна категорија. Овај физичар који предаје јеврејске студије у Јерусалиму тврди да је “време из перспективе људи различито од оног из перспективе Творца”.

Међутим Шредер није једини који је покушао да објасни библијска чуда науком.

Представљамо вам нека од најпознатијих научних објашњења феномена из Старог завета.

Шредер верује да је време када је свемир настао било око билион пута спорије, због оног што назива “фактором истезања” у Ајнштајновим једначинама. Ајнштајнов модел опште релативности подразумева да што се објекти брже крећу, време спорије протиче, а Шредер каже да пошто се светлост креће огромном брзином, то мора да се одрази и на време.

“Опис настанка нашег универзума током шест дана у Библији, заиста се односи на 24-часовне дане”, сматра он. “Међутим, референтни оквир за мерење тих дана је комплетан универзум”.

Шредер сматра да промена перспективе мења значење описа настанка света и тврди да тих шест дана представљају дане од по 24 билиона сати, што је нешто више од 14 милијарди година.

Његову теорију одбацили су готово сви водећи стручњаци, па чак и теолози.

Библија, Куран, па чак и грчка митологија наводе да је живот на Земљи настао из блата. У религиозним текстовима – од древног Египта до кинеских легенди – бог ствара човека од блата и кроз ноздрве му удахњује живот.

Студија из 2013. потврдила је овакве тврдње. Наиме, земљиште, блато или глина представљају неку врсту “узгајивачнице” молекула и хемикалија које упија као сунђер. Процес траје милијардама година, током којих хемикалије улазе у интеракцију и формирају протеине, ДНК и на послетку живе ћелије.

Биолози Корнел универзитета у Њујорку верују да је управо земља “место рођења живота” на нашој планети.

У књизи “Река из Едена” атеиста Ричард Докинс описује развој човечанства уназад, све до првог заједничког претка – жене која је живела у Африци пре четврт милиона година. Он је користио сложени математички модел, како би радио на генеалогији ДНК.

“Мора да је постојала жена од које сви потичемо. Једино је спорно где је и у које доба живела. Сигурно је да је постојала”, написао је Докинс.

Његов рад указује на постојање “Еве” као “мајке човечанства, чак и за оне који не верују у Бога.

Још један библијски догађај који су научници испитивали је раздвајање Црвеног мора приликом бекства Јевреја од фараонове армије.

Карл Дру, истраживач америчког Националног центра за атмосферска истраживања преточио је причу о Егзодусу у компјутерски модел.

Он је у модел укључио могућност да су над делтом Нила дували снажни ветрови и закључио да су они заиста могли да “раздвоје море”.

У Књизи Постања, Бог се љути због човековог пада у грех и одлучује да поплави Земљу. Шаље упутства само праведном Ноји да за себе направи велики брод и спасе своју породицу и по један пар од сваке животињске врсте. Научници сматрају да је током периода загревања у историји наше планете око 5600. године пре нове ере топљење глечера могло изазвати тако велики потоп у Средоземљу.

Такође, деведесетих година су на основу археолошких и антрополошких доказа геолози Универзитета у Колумбији Вилијам Рајан и Волтер Питман закључили да се због таквог отопљавања дневно ослобађало “42 кубна километра воде” и то током 300 дана. Поплављено је 156.000 квадратних километара копна, а нивои језера подигли су се за неколико стотина метара и спојили се са Средоземним морем.

Истраживачи тврде да је прича о Великом потопу вероватно и настала након овог катаклизмичног догађаја.

У кључном делу Књиге изласка Бог се обраћа Мојсију кроз несагориви грм у огњу. Научници сматрају да је сасвим могуће да је постојао такав грм, то јест, да се налазио над неким природним отвором кроз који је пролазио земни гас.

Норвешки физичар Даг Кристијан Дисте проучавао је подземно паљење органских материјала у Малију и закључио да се такве ствари дешавају у природи.

Када је реч о Божјем гласу, професор психологије на Јеврејском универзитету Бени Шанон каже да је Мојсије можда узимао халуциногене супстанце добијене из лишћа ајауаске, биљке која иначе расте на Синају.

Извор: Б92