Само паприка... Живот у Доњој Локошници

Ако постоји село паприке, онда је сигурно поред Лесковца, града чији је паприка један од регистрованих брендова. У Доњој Локошници - у свих 300 домаћинстава - сви се баве производњом и продајом а 21. септембар је Дан паприке.

Србија 21.09.2015 | 22:43

Од оног што уберу са 200 хектара, мјештани од трећине праве мљевену паприку, коју продају и у иностранству, али и на свим пијацама у Србији.

“Цијела година нам се састоји од тога – паприка, паприка и само паприка”, каже мештанка Горица Цветковић.

Овим се баве у свим кућама у селу и то генерацијама.

“Одувијек се бавимо, од чукун, пара деде и не памтим од када. То је наслијеђе”, каже нам произвођач Радослав Михајловић.

Паприка низача, по којој су познати, успјева само овдје. “Чак, да не би ишли даље, не успјева ни у сусједном селу. Не знамо шта је, али тако је од давнина”, тврди Милан Стојановић из мјесне заједнице.

“Ја сам носио по Шумадији, пријатељима, рођацима, на пијацу, и расад и сјеме сам сијао – не успјева”, каже Михајловић.

Поред најпознатијег – ајвара, паприка је обавезни састојак у скоро сваком јелу, а овдје праве и бројне салате. На Данима паприке – један штанд за жене из села, а на другом је могао да се проба ајвар Српске напредне странке.

На питање “Какав је ајвар СНС? Да ли је љут или не?” Гордана Ђорђевић из ове странке каже: “Благ је и јестив”.

Мјештани овог села препознају се по рукама. Оне су храпави и црвене, јер ово није лак посао. Кажу, међутим, да лажу они који тврде да од овог посла не може да се заради.

Док у њиховом производу уживају многи, мјештани Доње Локошнице кажу да немају много времена да уживају у плодовима свог рада. “Радимо и дању и ноћу. Ваздан беремо, сву ноћ нижемо”.

(Н1)