Анализа: Крупије Гроф има све више штихова за Звездин шампионски шпил!

Ниједан фудбалер није одиграо сваку утакмицу у првенству од почетка сезоне, њих чак 11 се уписало у листу стрелаца, а Звезда поврх свега игра атрактиван и допадљив фудбал.

Фудбал 22.09.2015 | 23:30

Како је сезона почела за Црвену звезду изгледало је да ће крај бити неславан и зачињен историјском Партизановом титулом. Испадање и очајна игра против Каирата, фамозни преокрет против ОФК Београда, те бледа издања против Металца и нишког Радничког нису давала никакву назнаку да је Гроф Божовић прави човек за посао, нити да Звезд има тим ваљан борбе за трофеје.

Ипак, неколицина појачана у финишу прелазног рока и тешком муком извојеване победе у Сурдулици и над Јавором на Маракани су подигли самопоуздање екипе и све се окренуло за 180 степени. Звездина форма је стреловито кренула напред, а тадашњи изговори Звездана Терзића да Грофа треба “сачекати два месеца” из ове перспективе изгледају као жртва коју је вредело поднети.

Звезда је у последња три меча постигла по три гола, играла одличан фудбал и поштено надиграла све ривале. Још ако се узме да је међу тим противницима био и Партизан, јасно је да се црвено-бели налазе у сјајном моменту. Епилог је плус 10 у односу на вечитог ривала који има најгори старт у последњих 25 година, а тешку ситуацију му додатно отежава и притисак због добрих игара Звезде.

За разлику од колеге Зорана Милинковића који “не зна где бије” и који кривце тражи у свима осим у себи, Миодраг Божовић је већ прошао кризни период када су му сви други били криви. Појачања које је тражио и добио су се показала као сјајан избор. Сада је ово тим који улива поверење, којем Гроф пажљиво мења брзине и држи све под контролом.

Заиста изгледа као да су му била потребна два месеца да пронађе праву форму и одвоји жито од кукоља. Божовић је од почетка сезоне у 12 мечева користио чак 30 фудбалера. Толико озбиљан клуб не искористи играча за целу сезону. Примера ради, Барселона је за прошлу сезону у Примери користила 24 фудбалера.

Ипак, Божовић је најмање био разлог томе. Једностано, није имао тим који желео када је желео. Клупска управа је неозбиљно пришла прелазном року и тек када су се њима заљуљале фотеље, тренер је добио играче које је тражио. Тим се полако кристалише, а Божовић из утакмице у утакмицу располаже све већим и разноврснијим арсеналом. Играче је набио самопоуздањем, зна када треба да извуче коју карту и када да искористи џокера. Против Партизана у вечитом дербију је мајсторски искористио све ресурсе. Оно што су Вијеира и Грујић били на терену, Гроф је ван њега јер је су сваком аспекту потукао Милинковића, очитао му лекцију и био Звездина превага у дербију.

Чак 11 различитих Звездиних фудбалера се уписало у стрелце у ових десет првенствених рунди. Са Паркером и Савићевића који су напустили клуб после три кола та бројка износи 13. Последња победа црвено-белих у Јагодини је још један доказ колико је игра Звезде постала разноврснија и колико је противнику све теже да предвиди одакле вреба опасност. Плавшић и Срнић су постигли првенце у новом клубу и дали конкретне аргументе зашто су права појачања. Без обзира што су црвено-бели играли против најгорег тима у лиги.

Примера ради, Ненад Лалатовић је прошле године у овом периоду у првих 10 кола имао биланс од седам победа, два ремија и једног пораза. Уз гол разлику 13:2 и недопадљиву игру. Имао је само седам играча који су се уписали у стрелце. Божовић је у десет уводних кола остварио биланс од 10 победа и два ремија уз гол-разлику 25:7, а екипа игра много садржајнији и разноврснији фудбал. Додуше са скупоценим појачањима о којима је Лалатовић могао само да сања.

Још је ту једна битна разлика. Лалатовићу су мрежу стресли Милијаш, Ракић, Печник… Играчи без којх је остао на полусезони. Тим му се скоро, па распао. Божовићеви највећи адути ће скоро сигурно остати до краја сезоне, а већина њих и у наредној. Ако финансијски све буде испраћено као у ових неколико месеци. Зимски прелазни рок ће Божовићу послужити углавном да се реши слабих "двојки" и "тројки" из шпила и да евентуално придода још неки штих.

Поред позитивних резултата и све лепше игре, управо је тај неки поглед у сигурнију будућност највећи разлог за оптимизам звездаша. Ако Божовић настави са оваким радом, а већи део екипе остане на окупу (најтежи задатак ће бити да се се задржи Грујић) онда Звезда има разлога да се нада нечему и у Европи за разлику од овог лета када је тим касно селектиран.

Грофов шпил је све пунији адутима, а он искусно вади праве карте у правим тренуцима. Епилог је плус 10. Криза Партизана није и не може бити једини узрок ове разлике. Зато на Маракани имају разлоге за оптимизам и задовољство. Исти су и разлози за страх и панику прекопута.