Анализа: По чему ћемо све памтити Еуробаскет 2015?!

Управо окончано првенство Европе у кошарци неки ће памтити по сјајним партијама наше репрезентације све до борбе за медаље, неки по индивидуалним остварењима, неки по цепању српске заставе. Све то, и много тога још, Еуробаскет 2015 сврстава у занимљивије.

Кошарка 22.09.2015 | 00:00

1. Двоглави орао

Како су само деловале фантастично игре наше репрезентације у уводној фази. Пала је пред "орловима" и Шпанија, потоњи првак, пао и домаћин Немачка... Пала и Италија са три одлична НБА играча, пала пред њима и Турска, а и симпатични, борбени Исланд. Дивота је било гледати и индивидуалне мајсторије у тим мечевима, но...

... све се променило када се наш тим, попут осталих 15, преселио у Лил. Већ против Финаца, у осмини финала, је шкрипало. Чеси су нас на моменте надиграли, али су индивидуални квалитети наших кошаркаша ипак били превелик залогај за Веселог и екипу.

Но, прави пад десио се потом. У полуфиналу није ишло ама баш ништа - ама баш никог од наших играча. Тај пораз од Литваније је био болан, не и довољно поучан да се не срља у онолико шутирање тројки. Заправо, 59 пута смо у та два последња меча шутнули за три, а 54 пута за два поена. То ем није било делотворно, ем и није наше најјаче оружје. Како смо га се одрекли, тако смо и прошли. Али, није само тимска игра заказала. Неки од наших играча су и сами за себе пружали прилично променљиве партије. Бјелица је умео да делује као МВП турнира, па да се утопи у офанзивно сивило екипе.

Теодосић да мајсторијама обара своје рекорде у асистенцијама, али и да промаши свих девет тројки које је хтео да да на једном мечу. Просто, осцилација је било превише да би се остварили високи циљеви које им је, можда и нереално, поставила "земља кошарке". Њихова земља. Она која их толико воли. Зато је све оно на крају толико и болело. Јер, љубав уме да боли.

2. Галис у историји

До овог шампионата најбољи стрелац свих Еуробаскета био је чувени Никос Галис. Ко је имао прилику да својевремено гледа тог чудесног грчког кошгетера, тај има разлог да буде задовољан што је гледао истинског мајстора на делу. Али, његових 1.030 датих поена на првенствима Европе - на овом шампионату премашила су тројица играча. Сада је први Тони Паркер са 1.091, други Дирк Новицки са 1.052, а трећи Пау Гасол са 1.033.

Ипак, за љубитеље чудесног Грка једна наизглед "утешна награда", која заправо говори да је он ипак бољи од других: Галис је 1.030 поена дао на 34 меча. Дакле, постизао је 30,3 по утакмици. Новицки је својих 1.052 дао на 49 наступа (око 21,5 по мечу), Гасол поменутих 1.033 на 51 утакмици (20,3 у просеку), а Паркеров просек је 16,3 (одиграо је 67 мечева на првенствима Европе).

3. Чудесно Гасолово полуфинале

Пау Гасол је шампионат завршио као његов МВП, али и као члан златне генерације Шпанаца која је освојила титулу победом над Литванијом. Ипак, његова полуфинална партија, у којој је дао 40 поена Французима, дуго ће се памтити.

Најпре, јер је за истинске љубитеље кошарке уживање било како је решавао поједине ситуације (иако је било и неколико оних у којима су му судије прогледале кроз прсте, не свирајући прекршај). Али, памтиће се и због тога што је постао први играч који је на првенствима Европе, шампионатима света и Олимпијским играма достигао 40 датих поена још од остварења Дирка Новицког из 2006. Истина, Немац је тих својих 47 дао у мечу са Анголом на коме су одиграна и три продужетка.

4. Никад више публике

На страну то што је, према прелиминарном бројењу свих гледалаца на овом првенству, оно за око 50 одсто било посећеније него претходно, одржано у Словенији 2013.

Само финале, у коме домаћин Француска није наступио, јер је претходно у борби за бронзу савладао Србију, пратило је највише публике у историји кошаркашких мечева у Европи.

Званично, утакмици која је решавала питање о томе коме ће припасти злато, а коме бронза, присуствовало је рекордних 27.372 гледалаца.

Тиме је био оборен рекорд из четвртфинала, када је у Лилу, такође на фудбалском стадиону "Пјер Моруа", било 26.135 људи, када је оборен рекорд који су држали навијачи Црвене звезде. Њих је 26. марта 2014. у Београдској арени било 24.232 у четвртфиналу Еврокупа против Будивељника.

5. Увреде од стране појединих Хрвата

Ривалство између Срба и Хрвата има дубоке корене, а у спорту се оно прилично видело и током овог првенства Европе. Најпре је Предраг Шарић, некада успешни хрватски кошаркаш и отац једног од најбољих садашњих репрезентативаца те земље Дарија, оплео по "орловима". Шта рећи о реченици "Имају тог Теодосића, имају тог малог Бјелицу који има искуства, али ово друго... ако ћемо гледати Калинића или Симоновића, о чему да причамо?".

Недуго затим, већ тог дана, Хрватска је испала у осмини финала од Чеха, па није дошло до очекиваног и, од многих прижељкиваног, српско-хрватског дуела. Наравно, Шарић се потом "вадио" у интервјуу за Блиц, појашњавао да није мислио ништа страшно, а онда се појавила и изјава легендарног Мирка Новосела, који је нашег Радуљицу назвао дрвосечом. Наравно, и он је потом у интервјуу за "Блиц" појашњавао како то мора да су новинари извукли из контекста, како се не сећа да је баш то тако рекао, но... Да је брука остала, остала је. Ипак, вреди поменути и неке друге људе из комшилука, попут Дина Рађе и Александра Аце Петровића, који су, у разговорима за "Блиц", врло похвалним речима говорили о нашој кошарци, нарочито о садашњој генерацији.

6. Миротићево цепање српске тробојке

Рекао је да је био нервозан и да није био свестан шта цепа. Ипак, момак рођен у Црној Гори, а сада шпански репрезентативац и члан НБА клуба из Чикага, Никола Миротић, прилично је узбуркао јавност када је после пораза од Италије - поцепао српску тробојку.

На снимку који су забележили исландски новинари, а који је потом обишао читаву планету, видело се да, при уласку у тунел, пред Миротићевом главом неко од навијача са трибине маше заставом Србије. Он ју је зграбио и у делићу секунде поцепао један њен део, но није прошло више од два, три сата, а он је почео да се извињава.

Најпре је упутио извињење путем друштвених мрежа, а одмах тог јутра у хотелу је срео наше кошаркаше и пренео им тај свој став да није знао шта ради, тачније да није знао да цепа заставу и да му је веома криво због тога. Ипак, вређан и током уводне утакмице шампионата, са Србијом, и поред вишеструких јавних извињења, вређан је и на једној наредној коју су Шпанци играли, а притом је изазвао и лавину реакција у Србији, што се није смирило малтене до финала и злата ког је са Шпанијом и освојио.

7. Опроштај легенди

Било је суза на турниру, али не само због пораза. Дирк Новицки се на дирљив начин опростио од берлинске публике, овације су дуго трајале, уз жал што је било очигледно да легендарни Немац не може против година. И поред тога, мало је недостајало да Немци прођу даље, у последњем мечу групне фазе против Шпанаца.

Слично је било у табору Македоније, капитен Владо Илиевски је после меча са Словенијом заплакао, а затим је и у микс зони једва задржавао сузе, подсећајући се и најважнијег коша у историји македонске кошарке, чувене тројеке против Литванаца за полуфинале Еуробаскета пре четири године.

Василис Спанулис био је следећи на листи, с тим да је хладнокрвност која је "убијала" ривале на терену показана и када је саопштена тужна вест љубитељима кошарке. Евоциране су успомене на београдско европско злато из 2005. године, после њега су "збогом" тиму рекли Никос Зизис и Јоанис Бурусис, па Грчкој предстоји смена генерација.