Analiza: Po čemu ćemo sve pamtiti Eurobasket 2015?!

Upravo okončano prvenstvo Evrope u košarci neki će pamtiti po sjajnim partijama naše reprezentacije sve do borbe za medalje, neki po individualnim ostvarenjima, neki po cepanju srpske zastave. Sve to, i mnogo toga još, Eurobasket 2015 svrstava u zanimljivije.

Košarka 22.09.2015 | 00:00

1. Dvoglavi orao

Kako su samo delovale fantastično igre naše reprezentacije u uvodnoj fazi. Pala je pred "orlovima" i Španija, potonji prvak, pao i domaćin Nemačka... Pala i Italija sa tri odlična NBA igrača, pala pred njima i Turska, a i simpatični, borbeni Island. Divota je bilo gledati i individualne majstorije u tim mečevima, no...

... sve se promenilo kada se naš tim, poput ostalih 15, preselio u Lil. Već protiv Finaca, u osmini finala, je škripalo. Česi su nas na momente nadigrali, ali su individualni kvaliteti naših košarkaša ipak bili prevelik zalogaj za Veselog i ekipu.

No, pravi pad desio se potom. U polufinalu nije išlo ama baš ništa - ama baš nikog od naših igrača. Taj poraz od Litvanije je bio bolan, ne i dovoljno poučan da se ne srlja u onoliko šutiranje trojki. Zapravo, 59 puta smo u ta dva poslednja meča šutnuli za tri, a 54 puta za dva poena. To em nije bilo delotvorno, em i nije naše najjače oružje. Kako smo ga se odrekli, tako smo i prošli. Ali, nije samo timska igra zakazala. Neki od naših igrača su i sami za sebe pružali prilično promenljive partije. Bjelica je umeo da deluje kao MVP turnira, pa da se utopi u ofanzivno sivilo ekipe.

Teodosić da majstorijama obara svoje rekorde u asistencijama, ali i da promaši svih devet trojki koje je hteo da da na jednom meču. Prosto, oscilacija je bilo previše da bi se ostvarili visoki ciljevi koje im je, možda i nerealno, postavila "zemlja košarke". Njihova zemlja. Ona koja ih toliko voli. Zato je sve ono na kraju toliko i bolelo. Jer, ljubav ume da boli.

2. Galis u istoriji

Do ovog šampionata najbolji strelac svih Eurobasketa bio je čuveni Nikos Galis. Ko je imao priliku da svojevremeno gleda tog čudesnog grčkog košgetera, taj ima razlog da bude zadovoljan što je gledao istinskog majstora na delu. Ali, njegovih 1.030 datih poena na prvenstvima Evrope - na ovom šampionatu premašila su trojica igrača. Sada je prvi Toni Parker sa 1.091, drugi Dirk Novicki sa 1.052, a treći Pau Gasol sa 1.033.

Ipak, za ljubitelje čudesnog Grka jedna naizgled "utešna nagrada", koja zapravo govori da je on ipak bolji od drugih: Galis je 1.030 poena dao na 34 meča. Dakle, postizao je 30,3 po utakmici. Novicki je svojih 1.052 dao na 49 nastupa (oko 21,5 po meču), Gasol pomenutih 1.033 na 51 utakmici (20,3 u proseku), a Parkerov prosek je 16,3 (odigrao je 67 mečeva na prvenstvima Evrope).

3. Čudesno Gasolovo polufinale

Pau Gasol je šampionat završio kao njegov MVP, ali i kao član zlatne generacije Španaca koja je osvojila titulu pobedom nad Litvanijom. Ipak, njegova polufinalna partija, u kojoj je dao 40 poena Francuzima, dugo će se pamtiti.

Najpre, jer je za istinske ljubitelje košarke uživanje bilo kako je rešavao pojedine situacije (iako je bilo i nekoliko onih u kojima su mu sudije progledale kroz prste, ne svirajući prekršaj). Ali, pamtiće se i zbog toga što je postao prvi igrač koji je na prvenstvima Evrope, šampionatima sveta i Olimpijskim igrama dostigao 40 datih poena još od ostvarenja Dirka Novickog iz 2006. Istina, Nemac je tih svojih 47 dao u meču sa Angolom na kome su odigrana i tri produžetka.

4. Nikad više publike

Na stranu to što je, prema preliminarnom brojenju svih gledalaca na ovom prvenstvu, ono za oko 50 odsto bilo posećenije nego prethodno, održano u Sloveniji 2013.

Samo finale, u kome domaćin Francuska nije nastupio, jer je prethodno u borbi za bronzu savladao Srbiju, pratilo je najviše publike u istoriji košarkaških mečeva u Evropi.

Zvanično, utakmici koja je rešavala pitanje o tome kome će pripasti zlato, a kome bronza, prisustvovalo je rekordnih 27.372 gledalaca.

Time je bio oboren rekord iz četvrtfinala, kada je u Lilu, takođe na fudbalskom stadionu "Pjer Morua", bilo 26.135 ljudi, kada je oboren rekord koji su držali navijači Crvene zvezde. Njih je 26. marta 2014. u Beogradskoj areni bilo 24.232 u četvrtfinalu Evrokupa protiv Budiveljnika.

5. Uvrede od strane pojedinih Hrvata

Rivalstvo između Srba i Hrvata ima duboke korene, a u sportu se ono prilično videlo i tokom ovog prvenstva Evrope. Najpre je Predrag Šarić, nekada uspešni hrvatski košarkaš i otac jednog od najboljih sadašnjih reprezentativaca te zemlje Darija, opleo po "orlovima". Šta reći o rečenici "Imaju tog Teodosića, imaju tog malog Bjelicu koji ima iskustva, ali ovo drugo... ako ćemo gledati Kalinića ili Simonovića, o čemu da pričamo?".

Nedugo zatim, već tog dana, Hrvatska je ispala u osmini finala od Čeha, pa nije došlo do očekivanog i, od mnogih priželjkivanog, srpsko-hrvatskog duela. Naravno, Šarić se potom "vadio" u intervjuu za Blic, pojašnjavao da nije mislio ništa strašno, a onda se pojavila i izjava legendarnog Mirka Novosela, koji je našeg Raduljicu nazvao drvosečom. Naravno, i on je potom u intervjuu za "Blic" pojašnjavao kako to mora da su novinari izvukli iz konteksta, kako se ne seća da je baš to tako rekao, no... Da je bruka ostala, ostala je. Ipak, vredi pomenuti i neke druge ljude iz komšiluka, poput Dina Rađe i Aleksandra Ace Petrovića, koji su, u razgovorima za "Blic", vrlo pohvalnim rečima govorili o našoj košarci, naročito o sadašnjoj generaciji.

6. Mirotićevo cepanje srpske trobojke

Rekao je da je bio nervozan i da nije bio svestan šta cepa. Ipak, momak rođen u Crnoj Gori, a sada španski reprezentativac i član NBA kluba iz Čikaga, Nikola Mirotić, prilično je uzburkao javnost kada je posle poraza od Italije - pocepao srpsku trobojku.

Na snimku koji su zabeležili islandski novinari, a koji je potom obišao čitavu planetu, videlo se da, pri ulasku u tunel, pred Mirotićevom glavom neko od navijača sa tribine maše zastavom Srbije. On ju je zgrabio i u deliću sekunde pocepao jedan njen deo, no nije prošlo više od dva, tri sata, a on je počeo da se izvinjava.

Najpre je uputio izvinjenje putem društvenih mreža, a odmah tog jutra u hotelu je sreo naše košarkaše i preneo im taj svoj stav da nije znao šta radi, tačnije da nije znao da cepa zastavu i da mu je veoma krivo zbog toga. Ipak, vređan i tokom uvodne utakmice šampionata, sa Srbijom, i pored višestrukih javnih izvinjenja, vređan je i na jednoj narednoj koju su Španci igrali, a pritom je izazvao i lavinu reakcija u Srbiji, što se nije smirilo maltene do finala i zlata kog je sa Španijom i osvojio.

7. Oproštaj legendi

Bilo je suza na turniru, ali ne samo zbog poraza. Dirk Novicki se na dirljiv način oprostio od berlinske publike, ovacije su dugo trajale, uz žal što je bilo očigledno da legendarni Nemac ne može protiv godina. I pored toga, malo je nedostajalo da Nemci prođu dalje, u poslednjem meču grupne faze protiv Španaca.

Slično je bilo u taboru Makedonije, kapiten Vlado Ilievski je posle meča sa Slovenijom zaplakao, a zatim je i u miks zoni jedva zadržavao suze, podsećajući se i najvažnijeg koša u istoriji makedonske košarke, čuvene trojeke protiv Litvanaca za polufinale Eurobasketa pre četiri godine.

Vasilis Spanulis bio je sledeći na listi, s tim da je hladnokrvnost koja je "ubijala" rivale na terenu pokazana i kada je saopštena tužna vest ljubiteljima košarke. Evocirane su uspomene na beogradsko evropsko zlato iz 2005. godine, posle njega su "zbogom" timu rekli Nikos Zizis i Joanis Burusis, pa Grčkoj predstoji smena generacija.