Ноћ без сна! Болна лекција земљи кошарке...

Кошаркаши Србије нису остварили циљ, поражени су у полуфиналу Еуробаскета од Литваније са 67:64 и остали без пласмана на Олимпијске игре, што је била болна лекција за тим који је до кобног меча био најефикаснији и најконкретнији на турниру.

"Орлови" су током целог Еуробаскета одушевљавали као тим, а нажалост, као тим су и подбацили у полуфиналу против Литваније. Баш сви су се утопили у сивило уз краће трзаје, нико није имао моментум попут Недовићеве серије против Шпанаца у првом колу, није било тројке која би искрено вратила веру у победу против борбених Литванаца.

Није без разлога Александар Ђорђевић истицао атлетски ниво и физичку игру ривала пред овај меч, у дуел са Литванцима ушли смо са 13 поена из контри у просеку по утакмици, ону су нам дозволили само два, али сигурно би пораз мање болео да је противник одиграо врхунски.

За разлику од спектакуларног дуела Француска - Шпанија, наши момци су се са ривалима утркивали у грешкама, па о свему довољно говоре речи селектора Литваније.

"Победити Србију са 20 изгубљених лопи и 2-14 у шуту за три је просто невероватно", рекао је Казлаускас, а ваља подсетити и да је Мантас Калнијетис имао чак осам изгубљених лопти.

Могуће је да су и досадашњи напети мечеви Литванаца допринели присебнијој игри пред крај, на овом Еуробаскету су две од прве три утакмице добили са поен или два разлике, две наредне са +4, па су онда избацили Италијане после продужетка, док су "орлови" праве тестове нерава имали само против Немачке, дан после велике потрошње у дуелу са Шпанцима.

Силно се желело да коначно и Богдан Богдановић проради као X фактор, он сигурно и више од нас, после свих проблема са леђима са којима се суочавао и због којих није био потпуно спреман да покаже шта све уме. Нажалост, та жеља није била каналисана на прави начин, ни са клупе, па је научена болна лекција - не може се постати јунак на силу.

Није проблем била жеља да се реши меч колико начин који је Богдан изабрао, срљањем којим је мало нарушена и хијерархија у екипи, нарочито пошто је Теодосић претходно постигао нестварну тројку, а било је времена да се примири лопта у рукама капитена. Болно, али искуство које може постати драгоцено у будућности за младог аса, и верујемо да хоће бити.

Надајмо се да бесана ноћ неће утицати на момке који су одушевили кошаркашки свет другу годину узастопно, а могу то још једном да учине, против Француза у борби за бронзу. Пораз шампионе увек највише боли, а на нама је да обећање одржимо и да их подржимо - ако је неко заслужио, то је екипа која је Србији вратила титулу "земље кошарке".