Noć bez sna! Bolna lekcija zemlji košarke...

Košarkaši Srbije nisu ostvarili cilj, poraženi su u polufinalu Eurobasketa od Litvanije sa 67:64 i ostali bez plasmana na Olimpijske igre, što je bila bolna lekcija za tim koji je do kobnog meča bio najefikasniji i najkonkretniji na turniru.

"Orlovi" su tokom celog Eurobasketa oduševljavali kao tim, a nažalost, kao tim su i podbacili u polufinalu protiv Litvanije. Baš svi su se utopili u sivilo uz kraće trzaje, niko nije imao momentum poput Nedovićeve serije protiv Španaca u prvom kolu, nije bilo trojke koja bi iskreno vratila veru u pobedu protiv borbenih Litvanaca.

Nije bez razloga Aleksandar Đorđević isticao atletski nivo i fizičku igru rivala pred ovaj meč, u duel sa Litvancima ušli smo sa 13 poena iz kontri u proseku po utakmici, onu su nam dozvolili samo dva, ali sigurno bi poraz manje boleo da je protivnik odigrao vrhunski.

Za razliku od spektakularnog duela Francuska - Španija, naši momci su se sa rivalima utrkivali u greškama, pa o svemu dovoljno govore reči selektora Litvanije.

"Pobediti Srbiju sa 20 izgubljenih lopi i 2-14 u šutu za tri je prosto neverovatno", rekao je Kazlauskas, a valja podsetiti i da je Mantas Kalnijetis imao čak osam izgubljenih lopti.

Moguće je da su i dosadašnji napeti mečevi Litvanaca doprineli prisebnijoj igri pred kraj, na ovom Eurobasketu su dve od prve tri utakmice dobili sa poen ili dva razlike, dve naredne sa +4, pa su onda izbacili Italijane posle produžetka, dok su "orlovi" prave testove nerava imali samo protiv Nemačke, dan posle velike potrošnje u duelu sa Špancima.

Silno se želelo da konačno i Bogdan Bogdanović proradi kao X faktor, on sigurno i više od nas, posle svih problema sa leđima sa kojima se suočavao i zbog kojih nije bio potpuno spreman da pokaže šta sve ume. Nažalost, ta želja nije bila kanalisana na pravi način, ni sa klupe, pa je naučena bolna lekcija - ne može se postati junak na silu.

Nije problem bila želja da se reši meč koliko način koji je Bogdan izabrao, srljanjem kojim je malo narušena i hijerarhija u ekipi, naročito pošto je Teodosić prethodno postigao nestvarnu trojku, a bilo je vremena da se primiri lopta u rukama kapitena. Bolno, ali iskustvo koje može postati dragoceno u budućnosti za mladog asa, i verujemo da hoće biti.

Nadajmo se da besana noć neće uticati na momke koji su oduševili košarkaški svet drugu godinu uzastopno, a mogu to još jednom da učine, protiv Francuza u borbi za bronzu. Poraz šampione uvek najviše boli, a na nama je da obećanje održimo i da ih podržimo - ako je neko zaslužio, to je ekipa koja je Srbiji vratila titulu "zemlje košarke".