Видео: Не сваљујте све на Богдана...

Просто ништа није ишло како треба, од саме припреме утакмице, до организације игре, грађења рекета...

Кошарка 19.09.2015 | 16:20

Кошаркашка нација је тужна и разочарана. Протекле ноћи смо били на корак од пласмана на Олимпијске игре у Рио де Жанеиру, а данас смо од њих далеко буквално као пред почетак турнира. Уместо борбе за најсјајније одличје, до битке за утешну бронзу, која одавно није имала овако малу вредност, осим, наравно, самог одличја, које би само по себи донекле зацелило ране и мотивисало изабранике Александра Ђорђевића да у јулу следеће године на квалификационом турниру обезбеде визу за највећу спортску смотру.

Сада, после свега, не треба сваљивати сву кривицу на Богдана Богдановића, који је својим брзоплетим продором пропустио велику шансу да утакмицу уведе у продужетак, посебно ако се зна да је тај Богдановић на сам турнир стигао са повредом леђа и на њему играо под свакодневним терапијама. Наравно, ни на једног другог играча, јер просто ништа није ишло како треба, од саме припреме утакмице, до организације игре, грађења рекета... У свим тим сегментима Литванци су били барем за нијансу бољи и зато су заслужено отишли у финале, али и на Олимпијске игре.

Нисмо имали решења за те њихове грубости, у потпуности су нам исекли организацију напада, изоловали Теодосића, а Радуљицу натерали на велики број промашаја и изгубљених дуела под кошем. Овога пута није било играча који би преломио меч, преузео одговорност, погодио неки отворен шут и тако покренуо цео тим. Једноставно, противничка је одбрана је имала решење за све.

Бјелицу и Калинића су натерали да уђу у контраритам, поменути Богдановић поново није имао свој дан, а разлику на терену нису успели да направе ни Ерцег, Марковић или Симоновић. Није било играча који би, онако изненада, до лудила довео паклену одбрану селекције Јонаса Казлаускаса. Искусни стратег је добро прочитао игру Србије и игру свог тима поставио баш онако како нашем тиму најмање одговара.

Сада је на ред дошла утакмица разочараних (недеља 14.00). Французи нису рачунали на борбу за бронзу, па су карте куповали за вечерњи термин, што значи да ће сада бити у проблему, а можда неће ни имати жељу да гледају то "утешно финале".

Орлови би могли да искористе управо такво стање у селекцији Венсана Колеа, подигну главе горе, освоје брзонзу и нацију још једном учине поносном. Бронза можда у овом тренутку не доноси ништа, али је одличје које ће заувек остати уписано у историју наше кошарке.