Video: Ne svaljujte sve na Bogdana...

Prosto ništa nije išlo kako treba, od same pripreme utakmice, do organizacije igre, građenja reketa...

Košarka 19.09.2015 | 16:20

Košarkaška nacija je tužna i razočarana. Protekle noći smo bili na korak od plasmana na Olimpijske igre u Rio de Žaneiru, a danas smo od njih daleko bukvalno kao pred početak turnira. Umesto borbe za najsjajnije odličje, do bitke za utešnu bronzu, koja odavno nije imala ovako malu vrednost, osim, naravno, samog odličja, koje bi samo po sebi donekle zacelilo rane i motivisalo izabranike Aleksandra Đorđevića da u julu sledeće godine na kvalifikacionom turniru obezbede vizu za najveću sportsku smotru.

Sada, posle svega, ne treba svaljivati svu krivicu na Bogdana Bogdanovića, koji je svojim brzopletim prodorom propustio veliku šansu da utakmicu uvede u produžetak, posebno ako se zna da je taj Bogdanović na sam turnir stigao sa povredom leđa i na njemu igrao pod svakodnevnim terapijama. Naravno, ni na jednog drugog igrača, jer prosto ništa nije išlo kako treba, od same pripreme utakmice, do organizacije igre, građenja reketa... U svim tim segmentima Litvanci su bili barem za nijansu bolji i zato su zasluženo otišli u finale, ali i na Olimpijske igre.

Nismo imali rešenja za te njihove grubosti, u potpunosti su nam isekli organizaciju napada, izolovali Teodosića, a Raduljicu naterali na veliki broj promašaja i izgubljenih duela pod košem. Ovoga puta nije bilo igrača koji bi prelomio meč, preuzeo odgovornost, pogodio neki otvoren šut i tako pokrenuo ceo tim. Jednostavno, protivnička je odbrana je imala rešenje za sve.

Bjelicu i Kalinića su naterali da uđu u kontraritam, pomenuti Bogdanović ponovo nije imao svoj dan, a razliku na terenu nisu uspeli da naprave ni Erceg, Marković ili Simonović. Nije bilo igrača koji bi, onako iznenada, do ludila doveo paklenu odbranu selekcije Jonasa Kazlauskasa. Iskusni strateg je dobro pročitao igru Srbije i igru svog tima postavio baš onako kako našem timu najmanje odgovara.

Sada je na red došla utakmica razočaranih (nedelja 14.00). Francuzi nisu računali na borbu za bronzu, pa su karte kupovali za večernji termin, što znači da će sada biti u problemu, a možda neće ni imati želju da gledaju to "utešno finale".

Orlovi bi mogli da iskoriste upravo takvo stanje u selekciji Vensana Kolea, podignu glave gore, osvoje brzonzu i naciju još jednom učine ponosnom. Bronza možda u ovom trenutku ne donosi ništa, ali je odličje koje će zauvek ostati upisano u istoriju naše košarke.