Сретеновић: Нека Литванци ударе у српски зид од бетона као 1995.!

"Чак и сада када хладне главе, 20 година касније, одгледам тај меч чини ми се да је било више судијских одлука на нашу штету".

Кошарка 18.09.2015 | 13:00

Те вреле ноћи, 2. јула 1995. године топио се асфалт у Атини, а горело је и на трибинама хале Маруси у грчкој престоници, где су кошаркашка репрезентација Литваније и 20.000 углавном домаћих навијача покушали на све могуће начине да промене ток судбине у којој је негде ипак било зацртано да ће се српски, тада још југословенски, репрезентавци попети на Олимп после трогодишње изолације и забране учешћа на међународним такмичењима.

Епилог се зна. Ништа није могло да заустави сјајну генерацију да постане европск првак. Једна од последица те атинске ноћи, поред освојеног пехара, било је и рађање великог ривалства са Литванијом које прати две селекције и дан данас. У екипи која је освојила злато нашао се и плејмејкер Зоран Сретеновић.
“Финале је показало да је победила наша школа кошарке. Играли смо тимски, имали смо потребну ширину. Као и данас, и тада је увек могао да искочи неки други играч и реши утакмицу. Тада је то био Сале Ђорђевић, преузео је одговорност на себе, наравно уз помоћ осталих саиграча“, рекао је Сретеновић на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт.

Сада нову генерацију српских кошаркаша чека нови дуел са Литванцима, у полуфиналу ЕП у Француској.

Поред победе од 96:90, навијачи су 1995. године упамтили и сцене у финишу утакмице, када су Литванци, незадовољни суђењем, напустили паркет, али су се вратили после разговора са поједним члановима српског тима.
“Нису те сцене изгледале лепо, али су Литванци на овај начин показали слабост, пре свега на психичком плану и у припреми за утакмицу. Чим почнеш да причаш и свађаш се са судијама значи да си погубио конце. Једноставно, видели су тада да не могу другачије да победе, стали смо испред Литванаца и они су ударили у бетон. Тражили су оправдање за неуспех у другим стварима као што је суђење“, објаснио је Сретеновић.

Било је, према његовим речима, много нелогичности у тврдњама Литванаца у поменутом финалу.
“Чак и сада када хладне главе, 20 година касније, огледам тај меч чини ми се да је било више судијских одлука на нашу штету. Па мени је онај Американац Толивер дао техничку грешку док сам седео на клупи јер сам показивао је једној ситуацији да је био фаул у нападу на Ребрачом“, казао је он.

Сретеновић сматра да су управо својим понашањем Литванци себи смањили шансе да се 1995. домогну титуле.
“У том моменту када су Литванци желели да се повуку, ми смо схватили да су они пали и да смо добили утакмицу. До ове ситуације је меч био у егалу, играло се тврдо. Чим смо осетили своју шансу, ми смо је и искористили и дошли до злата“ , јасан је бивши плејмејкер Југопластике,Партизана и Црвене звезде.

Сретеновић сматра да српским кошаркашима неће бити лако у петак, али да је стручни штаб до сада показао да уме да спрема екипу за најважније утакмице.
“За овакве мечеве најважнији је добар рад и мотивација. Битно је да стручни штаб добро скаутира ривала, изабере праву тактику и што боље је увежба на терену. Важно је да момци размишљају само о тој утакмици, да не гледају унапред и да их не оптерећују неке ствари са стране. Наш стручни штаб засад то ради веома добро“, објаснио је он.

Сретеновић је казао и да је селектор Ђорђевић успео екипи да усади победнички начин размишљања.
“Велики плус је то што је Сале успео овим момцима да пренесе тај победнички дух који је имала наша генерација, а и он као велики играч. У сваком случају надам се да ће Литванци опет ударити у бетонски зид као и те ноћи у Атини пре 20 година“, изјавио је он.

Према његовим речима, пред овакве утакмице као што је полуфинале континенталног шампионата, не би требало да се играчи оптерећују причама ко је фаворит.
“Према приказаној игри до сада на ЕП, ми требало да будемо фаворити у овом полуфиналу. Међутим, свака утакмица са Литванијом је посебна, баш због те историје коју имамо са њима и сваки дуел доноси нешто ново. Наравно, тога су свесни и у нашем стручном штабу и знаће како да спреме екипу“, подвукао је он.

Сретеновић је додао и да ће, као и увек до сада, дуел у петак бити судар два потпуно различита кошаркашка стила.
“Ради се о судару две филозофије, односно школе кошарке. Литванци своју базирају на добром шуту са дистанце. Они су незгодни ако их крене шут, а ако га зауставимо, решили смо највећи део посла. Наша школа је другачија, доста се полаже на сарадњу целе екипе. Ако успемо да одиграмо главом, као да је у питању шах, а не кошарка, имаћемо велике шансе да победимо“, оценио је бивши репрезентативац Југославије.

Он је додао и да је једна од највећих предности Србије то што има разноврсну екипу.
“Најјача снага наше екипе је то што у свакој утакмици може да искочи неки други играч, уз наравно стандардно добре Теодосића и Бјелицу. Против Чеха је то био Ерцег, пре њега Радуљица, у првој фази Калинић. Свакако смо показали највише до сада и видљива је доминација Србије“, закључио је човек који је као играч сплитске Југопластике три пута заредом био клупски првак Европе.