На Партизановој клупи Божић Пера, историја каже биће тренер алал вера!

Шта повезује Божића с тренерским великанима какви су Дуда Ивковић, Реба Ћорковић, Жељко Обрадовић и Душко Вујошевић?!

Кошарка 18.09.2015 | 23:45

Кошаркашки клуб Партизан у среду је добио новог тренера. Најтрофејнијег тренера у историји црно-белих Душка Вујошевића заменио је његов бивши помоћник и некадашњи капитен Партизана Петар Божић.

Многи навијачи Партизана у првом тренутку када су први пут чули вест о Божићевом именовању, у неверици су вртели главом, иако ужива велики углед јер је током играчке каријере у црно-белом дресу добио надимак професионални дизач трофеја.

Пре свега сумњичавост долази због чињенице да Божић до сада није имао самостални тренерски ангажман. Међутим, осврт на црно-беле клупске алманахе, међутим, каже да је Партизан увек пролазио одлично када би му на клупу долазио тренер почетник, односно неко ко до тада није сам водио неку мушку екипу.

И не само то, управо су ти стручњаци исписали најтрофејније странице историје клуба из Хумске, па ако је судити по историји и статистици, навијачи Партизана немају много разлога за бригу.

Први трофеј у историји клуба, титулу првака Југославије, Партизану је донео легендарни Борислав Реба Ћорковић у сезони 1975/1976, а он је на клупи црно-белих годину раније заменио искусног Ранка Жеравицу. До тада, Ћорковић је био помоћник Жеравици, а радио је као тренер у ЖКК Партизан и асистент у репрезентацији Кувајта.

По завршетку те сезоне Ћорковић је напустио клуб, вратио се Жеравица који је остао две године, а потом је на место тренера промовисан још један његов бивши асистент Душан Дуда Ивковић.

Партизан је са Ивковићем у сезони 1978/79 имао један од најуспешнијих периода у историји клуба. Освојена су три трофеја – првенство и куп Југославије, као и међународни Куп Радивоја Кораћа. Окосницу екипе тих сезона, наравно, чинио је тандем Драган Кићановић – Дражен Далипагић. Ивковић је и следеће сезоне остао на клупи, додуше, без трофеја, али је потом отишао из Хумске.

Нови пун погодак са бившим помоћником као тренером дошао је током сезоне 1985/1986. Тада је Владислава Лучића заменио асистент Душко Вујошевић. Већ у првој пуној сезони у којој је самостално радио Вујошевић је направио велики успех и у витрине клуба донео титулу првака Југославије.

Ту генерацију предводили су Владе Дивац, Жарко Паспаљ, Горан Грбовић, Миленко Савовић и Александар Ђорђевић. Остало је, како то воле да кажу, историја. Вујошевић је у наредне три деценије освојио укупно 23 трофеја, а укупно је у четири мандата седео на клупи Партизана.

Код Партизана су овакви успеси крајем двадесетог века долазили углавном у циклусима, а још један од, испоставиће се, генијалних потеза управе Партизана 1991. године било је именовање Жељка Обрадовића за главног тренера. Он је тог лета завршио играчку каријеру у Партизану, преузео је екипу са којом је остварио највећи успех у клупској историји.

Те сезоне Партизан је освојио триплу круну – засад једину титулу првака Европе, куп и првенство Југославије која је тада већ била у распадању. Касније је Обрадовић постао најтрофејнији кошаркашки тренер у Европи, а у првој сезони у београдском клубу имао је велику помоћ славног професора Александра Николића.

Последњи у низу трофејних “помоћника“ је Влада Јовановић, до 2010. године Вујошевићев помоћник. Одласком Вујошевића у ЦСКА лета поменуте године, шансу је добио управо Јовановић и већ у првој сезони “сачувао“ је сва три трофеја – Јадранску лигу, домаћу Суперлигу и Куп Радивоја Кораћа.

Иначе, нови тренер Петар Божић био је део тих екипа које су предводили Вујошевић и Јовановић са клупе, па је као капитен црно-белих освојио чак 18 трофеја – осам у Суперлиги и по пет у Јадранској и домаћем купу.

Јасно је, међутим, да Божића чека знатно тежи посао од претходника, јер су они ипак имали јаче екипе у тренутку када су били постављени за тренере. Поред себе за помоћнике ће такође имати бивше саиграче из Партизана Душана Кецмана и Вулета Авдаловића. Нови тренер црно-белих свакако ће морати добро да засуче рукаве, јер је дошао на функцију која носи тежину и у европским оквирима, а резултати и ниске трофеја из прошлости обавезују.