Профитабилно тржиште трговине органима

У неразвијеним дијеловима свијета сиротиња продаје своје органе за ситниш, а на то су често и присиљени. Црно тржиште у сталном је расту – због све веће потражње.

Свијет 15.09.2015 | 20:20
Профитабилно тржиште трговине органима

На свијету се преко милион људи налази на листама чекања за трансплантацију органа, а потражња за здравим органима све већа нарочито уз медицинске напредак на том подручју.

Чињеница је да несразмјера у свјетском богатству, односно сиромаштву погодује развоју црног тржишта у којем људи свакодневно ризикују свој живот и здравље како би зарадили на својим органима, а понекад су на то присиљени и против своје воље.

Најчешће се ради о трговању органима попут бубрега и јетре. Према подацима УН-а, такво се “трговање” одвија у три категорије.

У првој је криминална трговина, у којој препродавачи варају или присиле своје жртве да се одрекну органа.

У другој они дају свој формалан пристанак, али су преварени јер нису плаћени или им је плаћено веома мало, док се у трећој налази рањива скупина, попут имигранта, јефтине радне снаге, бескућника или необразованих којима се органи узимају насилно, уз пријетњу или чак и без њиховог претходног знања – уз отмицу и успављивање, пише Медицал Даилy.

С црвеним су означене земље из којих обично долазе органи, док су плаво земље у којима су купци, односно приматељи:

Илегална препродаја органа чини од пет до десет посто свих трансплантација бубрега широм свијета.

Према Свјетској здравственој организацији, илегална препродаја бубрега нарасла је до тог нивоа да се сваке године обави око десет хиљада операција органима с црног тржишта.

Цијене варирају у зависности о дијелу тијела. На примјер, цијена срца на црном тржишту може постићи цијену од 13 милиона евра. Узима ли се срце из здравог човјека – тада она значи сигурно смрт за донора органа.

Према надлежним свјетским органима, типичан је донор мушкарац стар 28,9 година с годишњим приходом мањим од 830 КМ, док је типичан приматељ органа с црног тржишта мушкарац стар 48,1 годину с годишњим приходом од 90.645 КМ.

Донори и приматељи органа с црног тржишта суочени су с великим ризиком од таквих операција због нестерилизације, непровјеравања подударности органа итд.

Органи се с црног тржишта не купују само за трансплантације. На примјер, постоји велика потражња за експериментисање неетичних научника, затим се органи користе за разне ритуале.

Само у САД-у око 18 људи свакодневно умире чекајући ред на листи за примање органа. Претпоставља се како се у свијету ради о преко 300 људи.

Цијена органа, сукладно све већој потражњи и порасту епидемије модерних болести попут дијабетеса и цирозе, у сталном је расту.

Црно тржиште укључује велик број љекара, који уз свој легалан посао у болницама, на крајње нехуман начин зарађују “на црно”.

Највећа илегална тржишта органа проширила су се из подручја Азије на дијелове Блиског истока, источне Еуропе, Јужне Африке, Латинске Америке и САД-а.

Чак се и на еБаyу појављују огласи за продају органа.

Трговци органима у Кини оглашавају своје услуге под паролом “Донирајте свој бубрег, купите нови иПад!”.

Пацијенти, од којих многи иду у Индију, Пакистан и Кину како би им се пресадио орган, плаћају и до 336.676 КМ за орган који се донорима, а очајним људима који продају своје органе се плаћа и мизерија од 7.770 КМ.

Извор: НН

Коментари / 0

Оставите коментар