Анализа: Ко је и како радио прелазни рок у Партизану?!

Зоран Милинковић јесте крив за очајна издања црно-белих у последње време, али једнаку одговорност сноси и управа клуба чији су потези у најмању руку дискутабилни...

Фудбал 16.09.2015 | 00:15
Анализа: Ко је и како радио прелазни рок у Партизану?!

„Овде невиних нема“, писао је Иво Андрић, а да данас може да створи приповетку налик „Проклетој авлији“ довољно би било да скрене поглед ка Хумској улици, у чијем центру је стадион, који по много чему личи на цариградски затвор, где је једина истина да су - криви сви.

Највише Зоран Милинковић. Због начина на који је за месец и по дана срозао Партизан у нормалним околностима или сређенијем клубу већ би био бивши, међутим, пошто црно-бели годинама функционишу на аматерским принципима, без темељног плана и мимо здраве логике, тренер и даље седи на клупи и ужива поверење руководилаца, самих одговорних за резултатска посртања Парног ваљка у Суперлиги.

Пропусти Партизанове управе скоро да су једнаки грешкама тренера. Ако би се пажљиво анализирало зашто екипа у раној фази првенства заостаје осам бодова за Црвеном звездом не би било тешко закључити да део кривице иде на рачун људи који седе у канцеларијама. Морали би да се запитају да ли је постојећи тим јачи од прошлосезонског и због чега је тек понеки од летос ангажованих фудбалера оправдао очекивања. Оно што највише боде очи навијачима је што се челници понашају по принципу „нисмо ми криви“, о чему сведоче речи потпредседника Војислава Недића.
„Наравно да постоји одговорност управе, лично је осећам, иако баш не могу да је дефинишем, јер не бирамо ми тим и играче, нити смо на терену“, остао је недоречен Недић.

Дакле, нит’ је крив Милинковић - јер је добио подршку, нит’ је крива управа - јер не бира тим. Пропагандом реториком Војислава Недића проблеми у Партизану настали су се сами од себе, попут некаквог чудног хемијског процеса за који научници немају објашњења. Још горе, испада да челници прст кривице упиру ка играчима које су сами доводили.

Довели су Бугарина кога исправа нису хтели, па су се одлучили тек кад им је понуђен други пут. Довели су и Бразилца који је на почетку припрема „тумарао хотелом“, а онда наставио да тумара тереном. Странце, означене да праве разлику, ставили су у први план, а они су већ сад промашаји и питање је да ли једини прави погодак у лику Абубакара Оумаруа може да поништи лоше потезе повучене током летње пијаце.

У Хумској 1 требало би да знају и да се фудбалери не доводе на основу Јутјуб снимака, нити менаџерских препорука. Да су се водили чисто спортским критеријумима никад не би ангажовали нападача који неће да трчи, штопера који се боји сопствене сенке, нити играча кога је Синиша Михајловић из само њему знаних разлога гурао у репрезентацију, већ био посегли за решењем у виду централног дефанзивца и задњег везног, пошто је свима јасно да су Партизану потребни фудбалери способни да „покрпе“ рупе и затворе прилазе голу.

Партизан на папиру има потпредседника за спортска питања, мада како се Љубиша Тумбаковић месецима не меша у свој посао, нема човека који би разумео потребу стварања тима на дуге стазе. Нема гаранција да би некада успешни тренер и неуспешни спортски директор радио боље од остакта управе, али је црно-белима дефинитно потребна спона између играча и руководилаца, која би председнику Зорану Поповићу објаснила потребу за задржавањем Николе Дринчића, Бранка Илића и Владимира Волкова, а не да се ослонци тима практично гурају ка излазним вратима, само зато што су њихова примања била на врху листе зарада.

Кад буду схватили неопходност довођења играча на време, потребу да се екстра квалитет плати (председник обећао 8.000.000 евра до краја 2015) и буду довољно храбри као приликом смене Марка Николића, челници Партизана ће извести клуб са странпутице и завредети поштовање у очима спортске јавности какво ужива и човек који их је довео у Хумску 1.

Ко је поменуо Зеку?

Коментари / 0

Оставите коментар