Analiza: Ko je i kako radio prelazni rok u Partizanu?!

Zoran Milinković jeste kriv za očajna izdanja crno-belih u poslednje vreme, ali jednaku odgovornost snosi i uprava kluba čiji su potezi u najmanju ruku diskutabilni...

Fudbal 16.09.2015 | 00:15

„Ovde nevinih nema“, pisao je Ivo Andrić, a da danas može da stvori pripovetku nalik „Prokletoj avliji“ dovoljno bi bilo da skrene pogled ka Humskoj ulici, u čijem centru je stadion, koji po mnogo čemu liči na carigradski zatvor, gde je jedina istina da su - krivi svi.

Najviše Zoran Milinković. Zbog načina na koji je za mesec i po dana srozao Partizan u normalnim okolnostima ili sređenijem klubu već bi bio bivši, međutim, pošto crno-beli godinama funkcionišu na amaterskim principima, bez temeljnog plana i mimo zdrave logike, trener i dalje sedi na klupi i uživa poverenje rukovodilaca, samih odgovornih za rezultatska posrtanja Parnog valjka u Superligi.

Propusti Partizanove uprave skoro da su jednaki greškama trenera. Ako bi se pažljivo analiziralo zašto ekipa u ranoj fazi prvenstva zaostaje osam bodova za Crvenom zvezdom ne bi bilo teško zaključiti da deo krivice ide na račun ljudi koji sede u kancelarijama. Morali bi da se zapitaju da li je postojeći tim jači od prošlosezonskog i zbog čega je tek poneki od letos angažovanih fudbalera opravdao očekivanja. Ono što najviše bode oči navijačima je što se čelnici ponašaju po principu „nismo mi krivi“, o čemu svedoče reči potpredsednika Vojislava Nedića.
„Naravno da postoji odgovornost uprave, lično je osećam, iako baš ne mogu da je definišem, jer ne biramo mi tim i igrače, niti smo na terenu“, ostao je nedorečen Nedić.

Dakle, nit’ je kriv Milinković - jer je dobio podršku, nit’ je kriva uprava - jer ne bira tim. Propagandom retorikom Vojislava Nedića problemi u Partizanu nastali su se sami od sebe, poput nekakvog čudnog hemijskog procesa za koji naučnici nemaju objašnjenja. Još gore, ispada da čelnici prst krivice upiru ka igračima koje su sami dovodili.

Doveli su Bugarina koga isprava nisu hteli, pa su se odlučili tek kad im je ponuđen drugi put. Doveli su i Brazilca koji je na početku priprema „tumarao hotelom“, a onda nastavio da tumara terenom. Strance, označene da prave razliku, stavili su u prvi plan, a oni su već sad promašaji i pitanje je da li jedini pravi pogodak u liku Abubakara Oumarua može da poništi loše poteze povučene tokom letnje pijace.

U Humskoj 1 trebalo bi da znaju i da se fudbaleri ne dovode na osnovu Jutjub snimaka, niti menadžerskih preporuka. Da su se vodili čisto sportskim kriterijumima nikad ne bi angažovali napadača koji neće da trči, štopera koji se boji sopstvene senke, niti igrača koga je Siniša Mihajlović iz samo njemu znanih razloga gurao u reprezentaciju, već bio posegli za rešenjem u vidu centralnog defanzivca i zadnjeg veznog, pošto je svima jasno da su Partizanu potrebni fudbaleri sposobni da „pokrpe“ rupe i zatvore prilaze golu.

Partizan na papiru ima potpredsednika za sportska pitanja, mada kako se Ljubiša Tumbaković mesecima ne meša u svoj posao, nema čoveka koji bi razumeo potrebu stvaranja tima na duge staze. Nema garancija da bi nekada uspešni trener i neuspešni sportski direktor radio bolje od ostakta uprave, ali je crno-belima definitno potrebna spona između igrača i rukovodilaca, koja bi predsedniku Zoranu Popoviću objasnila potrebu za zadržavanjem Nikole Drinčića, Branka Ilića i Vladimira Volkova, a ne da se oslonci tima praktično guraju ka izlaznim vratima, samo zato što su njihova primanja bila na vrhu liste zarada.

Kad budu shvatili neophodnost dovođenja igrača na vreme, potrebu da se ekstra kvalitet plati (predsednik obećao 8.000.000 evra do kraja 2015) i budu dovoljno hrabri kao prilikom smene Marka Nikolića, čelnici Partizana će izvesti klub sa stranputice i zavredeti poštovanje u očima sportske javnosti kakvo uživa i čovek koji ih je doveo u Humsku 1.

Ko je pomenuo Zeku?