И даље се у Њемачку може без виза

Став Њемачке о надзору граничних прелаза не односи се на грађане Босне и Херцеговине, који и даље несметано без визе могу путовати преко границе, потврђено је за Анадолију у амбасади Савезне Републике Њемачке у Босни и Херцеговини.

Босна и Херцеговина 15.09.2015 | 07:16

"Ради се о привременим мјерама које су у складу са прописима Шенгенског кодекса о границама. Тренутно тежиште је на унутрашњој граници са Аустријом. Мјере су претходно договорене и усаглашене са Европском комисијом. То не утиче на одредбе о уласку односно потребе за визом за босанскохерцеговачке држављане гдје и даље важе досадашње одредбе", речено је из Амбасаде Њемачке у Босни и Херцеговини.

Када су у питању грађани из Босне и Херцеговине, из њемачке амбасаде наводе како, ипак, "морају рачунати са дужим чекањем на граници са Аустријом управо због ове привремене мјере".

Њемачка је јуче саопштила како уводи појачан надзор своје државне границе због повећаног прилива илегалних миграната који тзв. балканском рутом преко Грчке, Македоније и Србије улазе у Мађарску и Аустрију, а потом у највећем броју долазе у Њемачку.

У дијелу јавности се ово протумачило као "суспензија Шенгена на тлу Њемачке".

Иначе, у прошлости било случајева доношења одлуке о суспензији Шенгена, али да се то претходно најављивало и да је имало одређени временски рок.

Подсјетићемо, Аустрија је за вријеме Европског првенства на 15 дана суспендовала Шенген и увела контроле на границама из сигурносних разлога. Шенгенски уговор је био суспендован и 14. јула 2005. године када је Француска, као мјеру безбједности након бомбашког напада у Лондону у којем је убијено 52 људи, седам дана прије тога затворила своје границе. Један од разлога за ту одлуку био је вјероватно и страх од сличног напада на традиционалној војној паради поводом пада Бастиље 14. јула те године.

Шенгенски уговор је споразум који је 14. јуна 1985. потписало пет европских држава (Белгија, Француска, Њемацка, Луксембург и Холандија).

Према Шенгенском уговору, држављани државе-потписнице могу се слободно кретати у било којој другој држави-потписници не показујући било какав документ на граници - пасош, лична карта. Циљ уговора је био да се укину и хармонизирају гранични пријелази измеду земаља-потписница. У вријеме потписивања, уговор није имао везе са Европском унијом (тада Европском заједницом), док то данас није случај. Накнадне земље-потписнице су донијеле конвенцију којом се ограничава укупан број шенгенских држава на двадесет шест.

Шенгенске одредбе постале су дио еуропског права уговором из Амстердама 1999. иако простору службено припадају и четири не-ЕУ државе: Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швицарска. Подручје тренутачно обухваћа популацију од више од 400 милиоона становника те површину од 4.312.099 квадратних километара.

Земље Сцхенгена су: Аустрија, Белгија, Данска, Финска, Француска, Њемачка, Исланд, Италија, Грчка, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португал, Шпанија, Шведска, Чешка, Пољска, Естонија, Латвија, Литванија, Лихтенштајн, Мађарска, Малта, Словачка, Словенија и Швицарска.

Четири чланице ЕУ: Бугарска, Ципар, Хрватска и Румуњска, су се обвезале на улазак у шенгенски простор.

Ирска и Велика Британија, иако чланице ЕУ, нису потписнице Шенгенског споразума.

(Анадолија)