Пред нама су две вреле године

Наредне две године могле би бити најтоплије у историји наше планете, кажу истраживачи Националног метеоролошког центра Велике Британије.

Занимљивости 14.09.2015 | 14:30

Истраживања показују да на сцену ступа до сад најмоћнији Ел Нињо на Пацифику, који би могао да загреје цели свет. С друге стране, лета у Европи могла би постати нешто хладнија, у односу на остатак планете.

Научници су потврдили да су температуре у 2015. години око 0,68 степени Целзијуса више од просека у периоду између 1961. и 1990.

Директор Хедли центра Метеоролошког сервиса професор Стивен Белчер каже да природне промене утичу на температуру, али да овако високе просечне температуре забележене на светском нивоу могу да се припишу сталном утицају ефекта стаклене баште, за који је одговоран човек.

“Пошто ће и следећа година вероватно бити подједнако топла, јасно је да се клима мења”, каже он.

Професор Роуан Сатон са Универзитета Ридинг, који је био задужен за контролу истраживања, потврдио је да ће 2014, 2015. и 2016. бити године са рекордним температурама.

“Ако не буде неке велике вулканске ерупције, то је врло извесно. Видимо последице сталне акумулације енергије у океанима и атмосфери који су изазвани гасовима”, каже Сатон.

Научници кажу да комбинација повећања емисије ЦО2 и дугорочних природних трендова указује да су на помолу велике промене.

“Ово је прекретница за климу на планети, будући да се истовремено одвија тако много промена”, каже професор Адам Скајф из Метеоролошког центра Велике Британије.

Тренутно на климу утичу два тренда – Ел Нињо, који у просеку на сваких пет година доноси кишу тамо где је сушно и сушу, тамо где је обично кишно. Овај феномен такође утиче и на раст температура.

Ове године, Ел Нињо прате сличне промене као 1998. што значи да би Јужноафричку Републику, Источну Азију и Филипине могле да погоде велике суше. С друге стране, поплаве би могле да направе велике проблеме Јужној Америци.

Добар исход могла би у том случају да очекује само Калифорнија, која се већ четири године бори с великим сушама.

Друга природна промена која утиче на промену светске климе је позната као ПДО. Реч је о “хладној фази” у Северном Пацифику, због чега је раст температура успорен у последњој деценији. Међутим, сада тај део света улази у топлу фазу, због које ће свет бити топлији.

С друге стране, на Северно Атлантику се “топла фаза” мења “хладном”, што би могло да избалансира ове промене. Ипак, научници још не знају много о томе.

Оно што могу да претпоставе, јесте да ће промене на Атлантику утицати на нешто хладнија и сувља лета током будуће деценије. Уколико “хладна фаза” на овом океану буде превладала пацифичко загревање, то може довести до обнављања леда на Арктику.

Б 92