Pred nama su dve vrele godine

Naredne dve godine mogle bi biti najtoplije u istoriji naše planete, kažu istraživači Nacionalnog meteorološkog centra Velike Britanije.

Zanimljivosti 14.09.2015 | 14:30

Istraživanja pokazuju da na scenu stupa do sad najmoćniji El Ninjo na Pacifiku, koji bi mogao da zagreje celi svet. S druge strane, leta u Evropi mogla bi postati nešto hladnija, u odnosu na ostatak planete.

Naučnici su potvrdili da su temperature u 2015. godini oko 0,68 stepeni Celzijusa više od proseka u periodu između 1961. i 1990.

Direktor Hedli centra Meteorološkog servisa profesor Stiven Belčer kaže da prirodne promene utiču na temperaturu, ali da ovako visoke prosečne temperature zabeležene na svetskom nivou mogu da se pripišu stalnom uticaju efekta staklene bašte, za koji je odgovoran čovek.

“Pošto će i sledeća godina verovatno biti podjednako topla, jasno je da se klima menja”, kaže on.

Profesor Rouan Saton sa Univerziteta Riding, koji je bio zadužen za kontrolu istraživanja, potvrdio je da će 2014, 2015. i 2016. biti godine sa rekordnim temperaturama.

“Ako ne bude neke velike vulkanske erupcije, to je vrlo izvesno. Vidimo posledice stalne akumulacije energije u okeanima i atmosferi koji su izazvani gasovima”, kaže Saton.

Naučnici kažu da kombinacija povećanja emisije CO2 i dugoročnih prirodnih trendova ukazuje da su na pomolu velike promene.

“Ovo je prekretnica za klimu na planeti, budući da se istovremeno odvija tako mnogo promena”, kaže profesor Adam Skajf iz Meteorološkog centra Velike Britanije.

Trenutno na klimu utiču dva trenda – El Ninjo, koji u proseku na svakih pet godina donosi kišu tamo gde je sušno i sušu, tamo gde je obično kišno. Ovaj fenomen takođe utiče i na rast temperatura.

Ove godine, El Ninjo prate slične promene kao 1998. što znači da bi Južnoafričku Republiku, Istočnu Aziju i Filipine mogle da pogode velike suše. S druge strane, poplave bi mogle da naprave velike probleme Južnoj Americi.

Dobar ishod mogla bi u tom slučaju da očekuje samo Kalifornija, koja se već četiri godine bori s velikim sušama.

Druga prirodna promena koja utiče na promenu svetske klime je poznata kao PDO. Reč je o “hladnoj fazi” u Severnom Pacifiku, zbog čega je rast temperatura usporen u poslednjoj deceniji. Međutim, sada taj deo sveta ulazi u toplu fazu, zbog koje će svet biti topliji.

S druge strane, na Severno Atlantiku se “topla faza” menja “hladnom”, što bi moglo da izbalansira ove promene. Ipak, naučnici još ne znaju mnogo o tome.

Ono što mogu da pretpostave, jeste da će promene na Atlantiku uticati na nešto hladnija i suvlja leta tokom buduće decenije. Ukoliko “hladna faza” na ovom okeanu bude prevladala pacifičko zagrevanje, to može dovesti do obnavljanja leda na Arktiku.

B 92