Ко против кога ратује и ко је чији савезник

Сирија је кључна земља актуелне избегличке кризе. Више од половине избеглица које се крећу од Блиског истока ка северу Европе потиче из Сирије. Тамо рат траје готово четири године и избегличка криза неће стати нити ће се смањити док сукоби не престану. Какво је стање у Сирији, ко против кога ратује, ко је чији савезник и каква је у томе улога великих сила, пре свега Русије и САД?

Свијет 09.09.2015 | 08:08

Рат у Сирији траје три и по године. Опозициони протести против председника Башара ел Асада почели су у марту а већ у јулу 2011. прерасли су у оружане сукобе. До сада је у рати страдало више од четврт милиона људи. Према подацима УНХЦР-а избегло је близу четири милиона.

Сукобљене стране су се мање-више утврдиле и рат у Сирији је већ месецима у пат позицији.

На западу земље су територије под контролом Ал Нусра фронта - сунита блиских Ал Каиди. Територијално се додирују са подручјима која контролише Сиријска национална коалиција и територијом под контролом Башара ел Асада, који и даље држи кључне градове: престоницу Дамаск, али и стратешки важан Хомс. Град Алепо је давно изгубио, управо од поменуте коалиције.

На северу су курдске територије уз границу са Турском, које су углавном целовите изузев једног Асадовог упоришта на истоку. А све остало припада озлоглашеној Исламској држави.

Иако изгледа као да је најдоминантији, Калифат углавном контролише ненасељене пустињске пределе.

Династија Асад влада Сиријом од 1971. До 2000. владао је Хафез ел Асад, а после смрти наследио га је син Башар. Владају ауторитарно, многи Сиријци тврде диктаторски. И то је био узрок побуне. Рат је значајно исцрпео Асада, који рачуна на помоћ шиитских муслимана, пре свега из Ирана и либанског Хезболаха.

"Асад је наводно изјавио да сиријско држављанство није за оне који држе пасош, већ за оне који се боре за Сирију, што ће рећи да сада вероватно долази до присилне регрутације", каже Мирко Даутовић, аналитичар.

Сирија Хафеза и Башара ел Асада увек је била блиска Москви. Владимир Путин је недавно изјавио да би сиријски председник можда пристао на евентуалне изборе у које би била укључена, како каже, здрава опозиција. Асад то није потврдио.

"Русија пушта те пробне балоне да би видела колико су јавна мњења на западу која су толико дуго окретана против Асада", каже Даутовић.

Позиције Русије и САД остају супротне по питању останка Асада на власти. Америка се противи да Русија пошаље војну помоћ Асаду чак и ако би се користила против Исламске државе, заједничког непријатеља. То савезништво против радикалних исламиста, иначе, заговарају многи.

"Медији су донекле допринели томе да се промене политике те две велике силе. Ужасне сцене које гледамо свакодневно, са једне стране, страдање миграната, избеглица, са друге, суровост и масакрирања које почине припадници такозване Исламске државе свакако су утицале да Америка и Русија почну да размишљају на други начин", каже Момчило Пантелић, аналитичар.

У игри на сиријској шаховској табли турски ловци нишане положаје исламиста, али и Курда. Док краљ Саудијске Арабије размишља да ли да настави подршку удара на Асада, топови Ирана, у новој ери разумевања са Западом, спремни су за паљбу на терористе, али ако у коалицији не буде сунитских савезника.

Сва та условљавања указују да решења за Сирију тренутно нема. А то значи да се талас избеглица неће скоро зауставити или окренути на другу страну.

Извор: РТС