Херој: Спасио сестру из запаљеног возила

“Све се догодило готово у неколико секунди. Снажан ударац, смрскани аутомобил у пламену, повријеђени родитељи, врисак и неутјешан плач моје једногодишње сестре Лене, памтићу док сам жив… 

Србија 06.09.2015 | 19:33
Херој: Спасио сестру из запаљеног возила

Уплашио сам се, али сам само размишљао како да спасем сестру, да је изнесем из аутомобила прије него што се претвори у буктињу. Успио сам некако да отворим прозор и да са Леном изађем напоље, да је однесем на безбједно, што даље од мјеста удеса. Убрзо су се из аутомобила у пламену извукли отац и мајка, само неколико десетина секунди прије него што је експлодирала боца за плин.”

Овако, још видно узбуђен, једанаестогодишњи Никола Влајковић из села Грачац недалеко од Врњачке Бање, ученик шестог разреда основне школе, препричава драму коју су он и његова породица – отац Дарко (39), мајка Горица (29) и сестра Лена (1), недавно преживјели послије тешког саобраћајног удеса у Грчкој, недалеко од познатог љетовалишта Паралија. Храбри и присебни Никола прошао је, срећом без повреда, његова сестра Лена са огреботинама и модрицама, док су Дарко и Горица због озбиљних повреда најприје збринути у Грчкој, а потом и у краљевачкој болници.

” Са љетовања у Паралији кренули смо у понедељак рано ујутро. Само што смо изашли на ауто-пут догодио се удес. Нашу “опел астру” отпозади је, крећући се великом брзином у истом правцу, ударио џип “мерцедес” којим је управљао бугарски држављанин и то пошто је најприје ударио у “фијат стило” породице Гашовић, такође из нашег села. Колико знам, и возач “фијата” Љубо је озбиљније повријеђен, док су његова жена и дијете прошли са лаким повредама”, држећи своју сестру Лену у наручју прича Никола.

“Био је то језив призор, тешко ми је и да га препричавам, умало да нам се љетовање трагично заврши. Касније смо сазнали да је тај Бугарин возио чак 240 километара и да је био пијан”.

Уз помоћ српског конзулата у Грчкој малишани су, до повратка у Србију, најприје збринути у мјесту Катерини, а потом и у Солуну. Сада, у породичној кући у Грачацу са баком Драгојлом (58) и дедом Живорадом (64) чекају да им се родитељи врате са лијечења.

“Како је све изгледало у први мах, добро се и завршило”, из болничке постеље поручује за “Новости” Николин отац Дарко Влајковић.

“Ја сам повриједио кичму, а супруга Горица бутну кост и она би за који дан требало да буде оперисана, али је најважније да није животно угрожена. Ма, само када су дјеца неповријеђена…”

Због административних проблема са полисом породичног здравственог осдигурања, Дарко и Горица су три дана задржани у болници у Солуну, одакле су прекјуче пребачени у Општу болницу у Краљеву.

” Само када су живи, ништа друго није битно. Мој унук Никола је показао какав је дјечак, није мислио на себе, већ само на своју сестру. Па, у таквој ситуацији се ни много старији од њега не би снашли. Он је дедин понос и дика. Код Лене се види да је доживјела стрес, али биће дедина лутка добро”, са сузама у очима прича Живорад Влајковић.

БЕСАНЕ НОЋИ

Породица Влајковић из Грачаца, послије примљене вијести о тешком удесу својих најмилијих у Грчкој, полако се опоравља од почетног шока.

” Иза нас су бесане ноћи. Док нисмо ступили у контакт, нисмо знали како су Никола и Лена, да ли су Дарко и Горица тешко повријеђени, да ли им нешто треба, како ће да их превезу у Србију. Било је много питања, а одговора ниоткуд. Цијелог живота вриједно и поштено радимо, покушавамо нешто да стекнемо, а све то у само једној секунди постане безначајно. Ето, још само да ми се син и снаја потпуно опораве… “, додаје деда Живорад.

(Вечерње новости)

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

нико битан

07.09.2015 10:59

Свака част момчино

ОДГОВОРИТЕ