Он је облачио Јованку Броз

Он је облачио мисице, домаће и светске лепотице, Јованку Броз.

Занимљивости 06.09.2015 | 12:50

Дело нашег чувеног модног креатора Александра Јоксимовића (82) биће представљено у Музеју примењене уметности (МПУ) од 9. септембра до 30. октобра, а изложбу ће отворити композитор Корнелије Ковач. Ауторка каталога и изложбе је Бојана Поповић, музејска саветница МПУ.

Легенда српске и југословенске моде Јоксимовић, поклонио је Музеју скице (234), књигу узорака, слајдове (17) и фотографије модела и ревија (301), награде које је добио (33), исечке из штампе (529), као и три своја портрета.

Као посебна и целовита музејска збирка, они документују Јоксимовићев опус. Значај збирке је тим већи што примерци изведених модела нису сачувани у фирмама за које је радио, а само неколико се налази у фундусима српских музеја.

На изложби је приказан избор од 108 скица и фотографија модела и ревија насталих од 1967. до 1997. године. Посетиоци ће у интерактивној бази моћи да виде све скице и фотографије које је Јоксимовић поклонио МПУ, а у сарадњи са Програмским архивом РТС на изложби се представљају и снимци његових ревија и интервјуа.

Јоксимовић је завршио Школу за примењену уметност у Новом Саду. У Београду се запослио као референт за радну одећу у Заводу за унапређење домаћинства. Креирање школских и радних униформи донело му је и прва признања.

Тада су до Београда ретко стизале модне новости. Професија модног дизајнера још није утрла себи пут, иако су конфекцијска предузећа почела да запошљавају стручњаке са Академије примењених уметности. Међу њима су се истицале Мира Чохаџић, Анђелка Слијепчевић и Божана Јовановић, које су највише утицале на Јоксимовићево модно формирање.

Завод за унапређење домаћинства 1963. је основао Национални салон, чији је програм модернизације традиције и фолклора утицао на Јоксимовића да се посвети проучавању народног стваралаштва. Колекција којом је 1965. обележен почетак рада Националног салона постигла је велики успех захваљујући аутентичности и складној мери у обједињавању савременог и традиционалног.

Јоксимовићев дар уочили су инострани познаваоци. Наредне године у Паризу, по позиву модног магазина "Елле", представио моделе које је носила југословенска представница на избору за мис света Никица Мариновић.

У то време Јоксимовић је радио у Одељењу за извоз предузећа Центротекстил, које је после овог великог наступа почело да приказује његове колекције у иностранству.

Своју прву колекцију високе моде - "Симониду" Јоксимовић је представио 1967. Био је то догађај од великог заначаја за југословенску моду, а колекција је донела свом творцу успех и огроман публицитет, до тада незамислив у једној социјалистичкој земљи.

У Јоксимовићу су млади оба пола добили модног гуруа и постали део опште модне револуције 60-их година 20. века, а држава личност која је својим талентом, знањем и стваралачком енегријом могла да од моде створи ново поље међународног потврђивања.

"Проклета Јерина", последња Јоксимовићева колекција високе моде, имала је премијеру 1969. у Паризу на изложби југословенске индустрије и уметности, уз сјајне оцене. Привукла је иностране поруџбине и омогућила аутору да постане прворазредни модни дизајнер.

Намењене извозу, његове луксузне тематске претапорте колекције (Вела Нигринова, Емина, Птице, Ана Карењина, Формула 1, Рамона, Мозаик, Марија Танасе и Теорема) доносиле су велику зараду произвођачу, а њему су омогућиле афирмацију сопствених идеја и континуитет у раду, што је била јединствена појава у југословенском модном систему.

У домаћим продавницама модели Јоксимовића били су присутни од 1965. када су се у Националном салону израђивали по мери купца. За потребе продајне мреже Центротекстила од 1969. дизајнирао је моделе у бутик серијама, од сто комада, са популарним ценама.

Од 1975. Јоксимовићев рад се све више усмерава ка домаћем тржишту. Престао је да ради тематске колекције 1978. и посветио се сарадњи са фабрикама конфекцијског асортимана, а 80-их се интензивно бавио дизајнирањем плетене одеће са етно утицајима, која је била тражена на светском тржишту.

Јоксимовић је напустио Центротекстил 1987. и у звању слободног уметника наставио каријеру, коју су ускоро омеле санкције, а 1995. је отишао у пензију.

Повремено и даље ствара и своју последњу колекцију, "Живот је љубав", остварио је, уз асистенцију Славице Петровић, за фирму Мона 2002. године.

Посебно признање Републике Србије за врхунски допринос националној култури Александар Јоксимовић је добио 2007. године.

Извор: Мондо