Прелевмани на млијеко за Хрватску и ЕУ

На састанку који су у Бањој Луци одржали ресорни министри задужени за питање пољопривреде разматране су могуће противмјере Хрватској, односно Европској унији, у случају да се не омогући извоз млијека из ове земље у ЕУ након састанка који се сљедеће недјеље о томе треба одржати у Бриселу, пише Вечерњи лист.

Босна и Херцеговина 06.09.2015 | 11:43

Потврдио је то министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић који је истакнуо како је млијеко из БиХ истог или бољег квалитета него млијеко из Хрватске те да БиХ има право штитити своје производе.

Притом Шаровић није открио какве би мјере према Хрватској, односно земљама ЕУ, увеле власти БиХ, изражавајући увјереност да ће се на састанку с представницима Опште управе Европске комисије за храну у Бриселу сљедеће седмице одбити хрватски приговори да се млијеко из БиХ не може извозити у Унију.

“Ми знамо које ће то бити мјере, али нећемо то сада објавити. Апсолутно смо увјерени у позитиван исход”, рекао је Шаровић. Према медијским наводима, БиХ разматра могућност увођења заштитних мјера прелевмана, оптерећења за производе из Хрватске, али и свих земаља чланица Европске уније, а као могуће мјере не искључује се, што су раније у преговорима с представницима ЕУ наговјештавали представници БиХ, и потпуно укидање режима тзв. аутономних трговинских повластица (АТМ) које вриједе између Хрватске и БиХ.Увођење прелевмана је посебна врста намета који се наплаћују на увозне пољопривредне производе.

Наплаћивањем прелевмана омогућава се изједначавање или чак поскупљење, у правилу нижих цијена из ЕУ-а, за робе из Европске уније, а у овоме случају ради се о млијеку и млијечним производима. На тај би начин власти новац прикупљен наплатом прелевмана усмјеравала у буџет који би се намјенски користио за субвенционисање и развој пољопривреде.

Прелевмани на млијечне производе користе се за унапређивање и истраживање тржишта млијека и млијечних прерађевина. Пуно озбиљнија, понајприје економски, али и политички, порука из БиХ, о чему је већ размишљао дио представника (хрватски су званичници били против, као и против прелевмана) била би раскидање АТМ-а што би се одразило и на ступање на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) и европски пут земље.

Хрватска је раније уложила приговор на извоз млијека из Босне и Херцеговине у Европску унију тврдећи да мљекаре и цијели састав производње на задовољава европским стандардима. Након тога су представници власти из БиХ разговарали с представницима Канцеларије за храну и ветеринарство у Бриселу тражећи да се уклоне препреке за извоз млијека.

Према тим наводима, сљедеће недјеље Европска комисија ће одлучити јесу ли приговори Хрватске оправдани.Тај је потез Хрватске услиједио прије свега као притисак да БиХ пристане на потпуну примјену система традиционалне трговине, односно потпуне либерализације извоза и увоза роба, око чега су се сложиле све земље осим БиХ.

Противљење је изразила већина српских политичара у БиХ, а касније се у јавности успјешно ‘продала’ прича како би тиме била угрожена босанскохерцеговачка пољопривреда.Истина је да би се то догодило с мљекарском индустријом, али сада због таквог става бх. власти велике посљедице трпе сви други произвођачи међу којима су они који већ пуне двије године не могу извести парадаиз, лук, бијели лук, крумпир, остало поврће, али и смокве, мандарине, лимуне, грожђе, јабуке, крушке, марелице, трешње и вишње, брескве, шљиве...

Због садашњег односа из ЕУ, ове робе или не могу прећи границу или су, пак, потпуно неконкурентне. Али, дио власти је ипак израдио процјену како би између избора да Европска унија притисне БиХ како мора ићи даље у либерализацију трговинске размјене, мање посљедице оставило раскидање тог трговинског односа и проналажење алтернативних тржишта према којима се БиХ пуно снажније отворила посљедњих година.

Упозорено је како би у случају попуштања босанскохерцеговачке стране на удару били произвођачи млијека, односно мљекаре за које је утврђено како за себе везују око 30.000 људи. Због промијењених услова на тржишту БиХ, за више стотина милиона профитирале су Србија и Турска, а за толики износ су изгубиле Хрватска и дио земаља Европске уније.

Извор: Вечерњи лист