Пешић: Вјерујмо у Салета, догураћемо далеко!

"На добром је путу да направи добру репрезентацију, биће врхунски тренер. Мислим да ће ову репрезентацију догурати далеко", речи су које је Светислав Пешић упутио Салету Ђорђевићу и репрезентацији Србије!

Кошарка 06.09.2015 | 11:20

Веза Светислава Пешића и Александра Ђорђевића сеже још до осамдесетих година, када је "Кари" био селектор јуниорске репрезентације, а Саша плејмејкер. Заједно су 1987. стигли и до злата у Бормију.

Данас су колеге и обојица се налазе у Берлину.

Ђорђевић предводи репрезентацију Србије на Еуробаскету, а Пешић води тренерску клинику и свакодневно даје интервјуе немачким медијима. Наравно, практично на сваком кораку га питају за 1993. годину, када је предводио Немце до титуле шампиона Европе.

Те године, последњи пут се догодило да домаћин Еуробаскета постане првак Старог континента.

"Ми смо ЕП управо овде почели, у Берлину је била квалификациона група,а за нас није почело најбоље, јер смо изгубили од Естоније. Међутим, већ пре тога имали смо одређене успехе, јер је та репрезентација учествовала и на Олимпијским играма, па већ имала искуство и већ побеђивала велике тимове као што је била Грчка, па Шпанија, па Хрватску, у првој званичној утакмици независне Хрватске, играли су Дражен (Петровић), (Тони) Кукоч...", рекао је Пешић у суботу новинарима београдских редакција.

Тај успех посматран је и упамћен као велика сензација. Пешић се не слаже са тим називом.

"Освајање првенства у Минхену био је велики подвиг и посматран као сензација за све који нису били унутра и који нису посматрали кретања. За нас, унутра, то је био велики успех, не и сензација, јер не могу да кажем да смо ми очекивали да ћемо бити прваци Европе, али знали смо да је то ЕП шанса за ту генерацију, за кошарку у Немачкој..."

Пешић се слаже са оценом да је та титула била иницицијална каписла за даљи развој немачке кошарке. Недуго потом појавио се и Дирк Новицки, који је већ онда био на Пешићевом радару.

"Дирк Новицки био је тада већ селекциониран, био је на припремама... То су били играчи испод 15, 14, 16 година. Наравно да је Немачка и пре њега дала врхунске играче, почев од Детлефа Шремпфа, једног од највећих играча које је, уопште, Европа дала и кога можемо да поредимо са најбољим играчима са простора бивше Југославије. Ту је био и Уве Блаб, који је играо у НБА, Кристијан Велп, који је нажалост прошле године преминуо, био је већ у Филаделфији, најбољи стрелац Вашингтон Стејт универзитета..."

"Немачка је, кажем, у то време већ имала добрих играча, али не толики број као бивша Југославија, Совјетски савез, Шпанија... Онда се појавила та генерација која је победила, па је дошла генерација 75,76,78 као што је Новицки, као што је био и ОкулаЈа, Новицки, ту је и мој син Марко био... Они су освојили сребро на ЕП у Београду. Направили су и огроман успех освојивши бронзу у Индијанаполису, где смо ми били први...", памти Пешић.

Каква је сад немачка репрезентација?

"Новицки је дуго играо за репрезентацију, био је важан и остао важан и јако значајан за интерес кошарке. Из године у годину је интерес много већи, Бундес лига је једна од најорганизованијих у Европи и тај комплетан ланац не зависи од једне карике. То се полако развија на један начин и ту смо - где смо. Немци имају и сад добру репрезентацију, иако немају континуитета, јер је нови селектор и јер многи играчи нису ни играли са Дирком. Та репрезентација има будућност, по мом мишљењу, иако има тешку групу, као и наша репрезентација. Очекујем да Немачка буде међу седам, што и јесте њихов циљ да би играли квалификациони турнир".

А Србија?

"Србија је одлична. Екипа је добра. Имају континуитет са тренером, са Салетом, направили су добру динамику. Србија је јака као екипа. Кошарка је екипни спорт, у којем појединци одлучују, али мислим да имамо довољно појединаца који се неће уплашити задње лопте, а таквих утакмица биће овде довољно, поготово у Берлину".

Сви се слажу у оцени ће "орлови" и "панцери" почети учешће у берлинској "Групи смрти", у којој су и Италија, Турска, Шпанија и Исланд.

"Група је јака, јаке су репрезентације, имају континуитет, Шпанија је заједно дуго, Турска исто, Италија је дефинитивино направила екипу која може да иде на медаљу. Имају такав тим са пуно стрелаца, који ће умногоме зависити од напада. Ако буду направили добар баланс. мислим да могу да иду далеко, даље него што се сад очекује".

Ипак, Пешић сматра да Ђорђевићев тим нема разлог за страх ни од кога.

"Мислим да ми имамо бољи састав и да немамо кога да се плашимо. Морамо сваког да респектујемо, што нам није увек јака страна, али респект је потребан, јер појачава концентрацију и озбиљност. Имамо и ми искуства, јер су ту играчи који дуго играју на врхунском нивоу и верујем у репрезентацију Србије. Нећу о медаљама, причаћемо о томе после прве рунде. Тада ћемо сви бити паметнији".

Какав утисак је стекао о Ђорђевићу као селектору?

"Са Салетом сам често у контакту. Чујемо се, разговарамо. Скоро смо били заједно кад сам био у Београду. На добром је путу да направи добру репрезентацију, биће врхунски тренер, ако буде жив и здрав, ако све буде нормално. Тренер се не постаје само у победама, већ и у поразима, у тешким ситуацијама, повредама, неуспесима и треба му дати подршку, јер то заслужује великим ентузијазмом који улаже у репрезентацију. Мислим да ће ову репрезентацију догурати далеко".

Та утакмица много ће зависити од првог кола. Сви су Немце унапред били прогласили за фаворита, а против Исланда никоме овде неће бити лако. Ако их крене шут, то може да буде врло опасно.

"Немачка не мора да победи Србију. С обзиром на то да је Србија тренутно боља, то им (Немцима) није одлучујућа утакмица, а кад је тако, онда имаш тензију, а немаш притисак и биће утакмица где наши имају више аргумената да победе, али меч траје 40 минута, па ћемо видети. Ко може да сачува Новицког? Па, Бјелица рецимо..."

Његова заслуга...

"Прво, он је најзаслужнији, а ми који смо били у пролазу сигурно смо утицали на његов развој, разум,евање кошарке, однос, тренинг. Постао је озбиљан дечко, породичан, озбиљан играч, Добио је неопходно самопоуздање које му је увек мало фалило. Напунио се искуства, играо је 2-3 године најјачу лигу Европе - Шпанију, играо је онда за Фенербахче и сад је тамо где припада, иако бисмо сви волели да је у Европи".