Анализа: Прелазни рок Партизана...

У Хумску је дошло 10 играча за 400.000 евра, Оумару за копље испред свих! Као највеће разочарање прелазног рока засад се без дилеме показао онај који би требало да је новајлија најзвучнијег имена – Валери Божинов.

Фудбал 05.09.2015 | 22:45

Много имена помињало се током летњег прелазног рока у Хумској, најављиване су разне бомбе, али на крају се ниједна није активирала.

Наравно, још једном се показало да су људи који воде Партизан у већини случајева присталице девизе да је најбољи играч слободан играч или онај који је воља да дође на позајмицу и то по могућству да му матични клуб исплаћује 100 одсто договорених примања.

Тешко је у овом тренутку дати генералну оцену урађеног у летњем прелазном року, суд о томе наравно може да се донесе тек на зиму или пролеће следеће године када се буду делили трофеји у Суперлиги и купу Србије.

Један од највећих добитака за навијаче црно-белих, парадоксално, али тако истинито у српском фудбалу, јесте то што је клуб успео да задржи барем до зиме златног Орлића Андрију Живковића који је био на мети многих европких клубова, а Партизан поседује само 25 посто његовог уговора.

Статистички гледано, шампион државе је у овом прелазном року довео 10 играча, од којих за седморицу Партизан није морао да плати никакво обештећење. Или се радило о позајмљеним играчима као што су Никола Лековић и Фабрисио Дорнелас, или о слободним агентима у какве спадају Абубакар Оумару, Никола Трујић, Ален Стевановић, Валери Божинов и Небојша Косовић.

Звучи готово невероватно, али од 400.000 евра колико је Партизан потрошио на преосталу тројицу новајлија, суму од 350.000 европских новчаница потрошио је буквално у фото-финишу летњег прелазног рока, последњег дана.

Највеће обештећење дао је за Александра Субића, доскорашњег капитена бањалучког Борца, односно суперталентованог крилног играча рада Немању Михајловића. На почетку прелазног рока црно-бели су платили и обештећење Новом Пазару за Марка Јевтовића.

Чисто резултатски гледано, Партизану се у великој мери исплатио посао у прелазном року, барем у његовом првом делу ако се гледа чињеница да је изборио пласман у Лигу Европе. Са друге стране, на последњем кораку пред Лигу шампиона видело се колико је Дорнелас рискантан избор и онда се панично кренуло у потрагу за штопером која на крају није донела резултат.

Од играча који су дошли у првом таласу на старту прелазног рока, без икакве дилеме, као највеће и једино право појачање показао се Камерунац Абубакар Оумару. Головима, асистенцијама, али и играма и односом према дресу Партизана камерунски нападач је веома брзо освојио симпатије навијача црно-белих, а утисак је да има још простора за напредак, поготово на пољу физичке спреме.

Већ поменути Бразилац Дорнелас је у првих неколико мечева деловао као сасвим пристојно решење, а онда је, како су долазили тежи изазови, све више деловао као темпирана бомба за коју нико не зна када би могла да експлодира. Када се на то дода и засад променљива форма Марка Јевтовића који игра на позицији задњег везног, а чији је црвени картон можда коштао Партизана и пласмана или макар веће шансе да се домогне Лиге шампиона, чини се да није погрешна констатација да поменути играчи тек морају да покажу да су заиста појачања за клуб као што је Партизан. За разлику од њих Никола Трујић је головима против Стеауе, у Новом Пазару и Чачку показао да има материјала за шампионску обраду.

„Задовољни смо учинком у прелазном року. Урадили смо доста тога, поготово у последњим данима. Сматрамо да имамо сасвим довољан квалитет тима за такмичење у Суперлиги, а корекције су извршене због такмичења у групној фази Лиге Европе. Ален Стевановић ће донети потребан квалитет, Михајловић и Јовановић такође, то су играчи, који су будућност Партизана. Никога више нећемо ангажовати. Задовољни смо тимом, који имамо“, истакао је директор црно-белих Милош Вазура.

Као највеће разочарање прелазног рока засад се без дилеме показао онај који би требало да је и новајлија најзвучнијег имена у Хумској – Валери Божинов. Бугарски интернационалац, дошао с орелом бившег играча Јувентуса, Фиорентине и Манчестер Ситија засад није показао готово ништа, односно није правио никакву разлику у европским мечевима, па чак ни у оним тежим дуелима на старту Суперлиги, попут гостовања у Новом Саду.

Утисак је и да је управа црно-белих закаснила са појачањима у завршници прелазног рока, пошто је тек последње дана довела четворицу новајлија о којима ће неки суд моћи да се да тек средином јесени. У смирај летње пијаце у Хумску су стигли Лековић, Субић, Михајловић који ће до зиме бити у Телеоптику и Стевановић.

То је у једном тренутку личило на паничну куповину црно-белих, пошто су претходно нису успели да реализују трансфере неких играча који су им били на врху листе жеља. А тих неиспуњених жеља је по званичним, али и незваничним информацијама било много.

Партизан је у једном тренутку био на прагу договора са Марком Ломићем, па се то изјаловило. Чекао са Марко Девић који није добио дозволу Рубина да дође на позајмицу, а у једном тренутку деловало је и да би Милош Красић могао у Хумску, али је на крају одабрао и пољску Лехију. Нешто стидљивије су се у Партизану помињала нека друга добро позната имена попут Слободана Рајковића, Уроша Ђурђевића, Абиоле Дауде, Меда Камаре, па чак и Бразилаца Џонатана и Маркињоса, чији је долазак у Хумску озбиљно претио да заличи на сапуницу. За крај смо добили и „спектакл“ са пропалим трансфером Саше Здјелара и неуспешну сагу звану Мирко Иванић.

За крај требало би ипак да се помене да је Партизан овог лета и приходовао од неких трансфера. Црно-бели су остали без укупно 11 играча, а од одласка Николе Дринчића, Бранка Илића и Немање Којића зарадили су око 720.000 евра. Остали фудбалери напустили су редове шампиона Србије као слободни играчи.