Analiza: Prelazni rok Partizana...

U Humsku je došlo 10 igrača za 400.000 evra, Oumaru za koplje ispred svih! Kao najveće razočaranje prelaznog roka zasad se bez dileme pokazao onaj koji bi trebalo da je novajlija najzvučnijeg imena – Valeri Božinov.

Fudbal 05.09.2015 | 22:45

Mnogo imena pominjalo se tokom letnjeg prelaznog roka u Humskoj, najavljivane su razne bombe, ali na kraju se nijedna nije aktivirala.

Naravno, još jednom se pokazalo da su ljudi koji vode Partizan u većini slučajeva pristalice devize da je najbolji igrač slobodan igrač ili onaj koji je volja da dođe na pozajmicu i to po mogućstvu da mu matični klub isplaćuje 100 odsto dogovorenih primanja.

Teško je u ovom trenutku dati generalnu ocenu urađenog u letnjem prelaznom roku, sud o tome naravno može da se donese tek na zimu ili proleće sledeće godine kada se budu delili trofeji u Superligi i kupu Srbije.

Jedan od najvećih dobitaka za navijače crno-belih, paradoksalno, ali tako istinito u srpskom fudbalu, jeste to što je klub uspeo da zadrži barem do zime zlatnog Orlića Andriju Živkovića koji je bio na meti mnogih evropkih klubova, a Partizan poseduje samo 25 posto njegovog ugovora.

Statistički gledano, šampion države je u ovom prelaznom roku doveo 10 igrača, od kojih za sedmoricu Partizan nije morao da plati nikakvo obeštećenje. Ili se radilo o pozajmljenim igračima kao što su Nikola Leković i Fabrisio Dornelas, ili o slobodnim agentima u kakve spadaju Abubakar Oumaru, Nikola Trujić, Alen Stevanović, Valeri Božinov i Nebojša Kosović.

Zvuči gotovo neverovatno, ali od 400.000 evra koliko je Partizan potrošio na preostalu trojicu novajlija, sumu od 350.000 evropskih novčanica potrošio je bukvalno u foto-finišu letnjeg prelaznog roka, poslednjeg dana.

Najveće obeštećenje dao je za Aleksandra Subića, doskorašnjeg kapitena banjalučkog Borca, odnosno supertalentovanog krilnog igrača rada Nemanju Mihajlovića. Na početku prelaznog roka crno-beli su platili i obeštećenje Novom Pazaru za Marka Jevtovića.

Čisto rezultatski gledano, Partizanu se u velikoj meri isplatio posao u prelaznom roku, barem u njegovom prvom delu ako se gleda činjenica da je izborio plasman u Ligu Evrope. Sa druge strane, na poslednjem koraku pred Ligu šampiona videlo se koliko je Dornelas riskantan izbor i onda se panično krenulo u potragu za štoperom koja na kraju nije donela rezultat.

Od igrača koji su došli u prvom talasu na startu prelaznog roka, bez ikakve dileme, kao najveće i jedino pravo pojačanje pokazao se Kamerunac Abubakar Oumaru. Golovima, asistencijama, ali i igrama i odnosom prema dresu Partizana kamerunski napadač je veoma brzo osvojio simpatije navijača crno-belih, a utisak je da ima još prostora za napredak, pogotovo na polju fizičke spreme.

Već pomenuti Brazilac Dornelas je u prvih nekoliko mečeva delovao kao sasvim pristojno rešenje, a onda je, kako su dolazili teži izazovi, sve više delovao kao tempirana bomba za koju niko ne zna kada bi mogla da eksplodira. Kada se na to doda i zasad promenljiva forma Marka Jevtovića koji igra na poziciji zadnjeg veznog, a čiji je crveni karton možda koštao Partizana i plasmana ili makar veće šanse da se domogne Lige šampiona, čini se da nije pogrešna konstatacija da pomenuti igrači tek moraju da pokažu da su zaista pojačanja za klub kao što je Partizan. Za razliku od njih Nikola Trujić je golovima protiv Steaue, u Novom Pazaru i Čačku pokazao da ima materijala za šampionsku obradu.

„Zadovoljni smo učinkom u prelaznom roku. Uradili smo dosta toga, pogotovo u poslednjim danima. Smatramo da imamo sasvim dovoljan kvalitet tima za takmičenje u Superligi, a korekcije su izvršene zbog takmičenja u grupnoj fazi Lige Evrope. Alen Stevanović će doneti potreban kvalitet, Mihajlović i Jovanović takođe, to su igrači, koji su budućnost Partizana. Nikoga više nećemo angažovati. Zadovoljni smo timom, koji imamo“, istakao je direktor crno-belih Miloš Vazura.

Kao najveće razočaranje prelaznog roka zasad se bez dileme pokazao onaj koji bi trebalo da je i novajlija najzvučnijeg imena u Humskoj – Valeri Božinov. Bugarski internacionalac, došao s orelom bivšeg igrača Juventusa, Fiorentine i Mančester Sitija zasad nije pokazao gotovo ništa, odnosno nije pravio nikakvu razliku u evropskim mečevima, pa čak ni u onim težim duelima na startu Superligi, poput gostovanja u Novom Sadu.

Utisak je i da je uprava crno-belih zakasnila sa pojačanjima u završnici prelaznog roka, pošto je tek poslednje dana dovela četvoricu novajlija o kojima će neki sud moći da se da tek sredinom jeseni. U smiraj letnje pijace u Humsku su stigli Leković, Subić, Mihajlović koji će do zime biti u Teleoptiku i Stevanović.

To je u jednom trenutku ličilo na paničnu kupovinu crno-belih, pošto su prethodno nisu uspeli da realizuju transfere nekih igrača koji su im bili na vrhu liste želja. A tih neispunjenih želja je po zvaničnim, ali i nezvaničnim informacijama bilo mnogo.

Partizan je u jednom trenutku bio na pragu dogovora sa Markom Lomićem, pa se to izjalovilo. Čekao sa Marko Dević koji nije dobio dozvolu Rubina da dođe na pozajmicu, a u jednom trenutku delovalo je i da bi Miloš Krasić mogao u Humsku, ali je na kraju odabrao i poljsku Lehiju. Nešto stidljivije su se u Partizanu pominjala neka druga dobro poznata imena poput Slobodana Rajkovića, Uroša Đurđevića, Abiole Daude, Meda Kamare, pa čak i Brazilaca Džonatana i Markinjosa, čiji je dolazak u Humsku ozbiljno pretio da zaliči na sapunicu. Za kraj smo dobili i „spektakl“ sa propalim transferom Saše Zdjelara i neuspešnu sagu zvanu Mirko Ivanić.

Za kraj trebalo bi ipak da se pomene da je Partizan ovog leta i prihodovao od nekih transfera. Crno-beli su ostali bez ukupno 11 igrača, a od odlaska Nikole Drinčića, Branka Ilića i Nemanje Kojića zaradili su oko 720.000 evra. Ostali fudbaleri napustili su redove šampiona Srbije kao slobodni igrači.