Почасни конзули власници коцкарница

Стране државе у овом тренутку заступљене су с укупно 13 почасних конзула у Босни и Херцеговини, од којих су већина угледне јавне личности, или људи из свијета бизниса поријеклом из наше земље.

Босна и Херцеговина 04.09.2015 | 10:20

Интересантно, али међу њима су и угледници који заступају велике државе-континенте попут Мирсаде Музур (Аустралија), али и представници земаља Трећег свијета какав је Конго, који у БиХ "почасно представља" Милорад Мајкић још од давне 2004. године.

Када је, пак, у питању Мајкић, ријеч је о познатом бизнисмену, трговцу дијамантима и власнику ланца коцкарница "Александрија" у Београду. Директну везу са Конгом, како нам је неслужбено потврђено из самог Министарства вањских послова (МВП) БиХ, Мајкић је остварио тако што је имао фирму која се бавила вађењем злата у овој афричкој држави.

Његова канцеларија је у Брчком, а на основу овог статуса и Мајкић, као и све његове колеге, имају дипломатске пасоше те су им отворена скоро сва врата у државној политици.

Међу интересантније почасне конзуле спада и Махир Хаџиахметовић, некадашњи предсједник Привредне коморе БиХ, који је, како се прича, по том основу, али и у вријеме припрема за Свјетско првенство у фудбалу остварио чврсте контакте и везе са Бразилом, једном од економски најпотентнијих земаља, чији је почасни конзул.

Њихов колега је и Сеад Крешевљаковић, умјетник и културњак, син некадашњег градоначелника Сарајева Мухамеда Крешевљаковића, који, занимљиво, "почасно представља" државицу Сан Марино, као и бизнисмен Свјетлан Станић, некадашњи каријерни дипломата Хајрудин Сомун и други.

Зоран Перковић, помоћник шефа бх. дипломатије за конзуларне послове, наглашава да би о конкретнијим активностима сваког од њих требало питати сваку амбасаду понаособ држава које представљају.

А што се тиче нас, за нас је то корак више у могућности сарадње институција БиХ с тим државама, додатна квалитета у развијању односа, поготово ако неке земље, попут Јужне Кореје, немају амбасаде и генералне конзулате у БиХ, истиче Перковић, наглашавајући да у том случају функција почасног конзула још добија на значају.

Он подсјећа да је све до одлуке Предсједништва БиХ, које је у међувремену на себе преузело и процес именовања почасних конзула, те донијело о томе и (непотпуну) одлуку, Министарство вањских послова вршило и све неопходне сигурносне провјере за сваког кандидата.

Сви су они прошли филтер сигурносних провјера, а наше надлежне службе су рекле да нема запрека за њихова именовања, наводи Перковић.

Када је БиХ у питању, нашу државу у свијету представља 12 почасних конзула, који раде корисније ствари за земљу и од самих амбасадора.

Међутим, у цијелом процесу именовања почасних конзула настао је вакуум због сукоба бивших партијских другова Златка Лагумџије и Жељка Комшића, који су у то вријеме били шеф дипломатије, односно хрватски члан Предсједништва БиХ, с обзиром на то да је тада, готово преко ноћи, Предсједништво, које руководи вањским пословима, на себе преузело и процес именовања почасних конзула.

Ко су почасни конзули у БиХ?

У овом тренутку, према званичним подацима из МВП-а, у БиХ ради 13 почасних конзула других држава.

То су: Мирсада Музур (Аустралија), Хајрудин Сомун (Бангладеш), Махир Хаџиахметовић (Бразил), Мирза Дурмишевић (Данска), Фуад Стрик (Финска), Данило Капасо (Италија), Милорад Мајкић (Конго), Свјетлан Станић (Јужна Кореја), Владимир Лукић (Мађарска), Сеад Крешевљаковић (Сан Марино), Рајко Зеленика (Словачка), Пиерино Тумбас Делдум (Шпанија) и Мирко Цветиновић (Украјина).

Извор: Независне