ЕП - група Б: Србија и остале "аждаје"!

Берлин ће бити домаћин ’групе смрти’ – одавно није виђена толика разлика у квалитету у односу на саставе осталих група.

Кошарка 05.09.2015 | 08:15

Моћна Шпанија, светски вицешампион Србија, домаћин Немачка, комплетна Италија и непредвидива Турска. И сироти Исланд, који ће служити једино за поправљање кош-разлике.

Фаворит: Не играју им Калдерон, Рубио, Наваро и Марк Гасол, али Шпанија и даље поседује веома јак тим. Можда немају онај ореол непобедивости којим су се поносили све до пре неколико година и утисак је да више немају толики број квалитетних играча, па ће споменути изостанци ипак утицати на дубину тима.

Наравно, највише ће се осетити одсуство млађег Гасола – Пау игра сјајно упркос годинама, али неће моћи баш на свакој утакмици на паркету да проводи 35+ минута. Његова замена биће млади Гиљермо Ернангомес – има 21 годину, висок је 208 цм и после сјајне сезоне у Севиљи потписао је за Реал Мадрид. Ипак, мора још да напредује и недостаје му искуства на највећој сцени, па би ’Фурија’ могла понекад да игра и са нижом поставом, у зависности од противника.

Једна од предности јесте што се сви међусобно познају, нарочито они који на Евробаскет долазе после феноменалне клупске сезоне са Реалом – Родригес, Љуљ, Фернандес и Рејес, а ту је и Никола Миротић, који им је био саиграч до прошле сезоне.

Ћаћо можда није блистао индивидуално као претпрошле сезоне, али је и даље међу најбољим плејмејкерима Европе, Љуљ је непроцењив у одбрани и у нападу из сенке, а Рејес доноси искуство и смиреност. Руди је без сумње изванредан кошаркаш, разноврснији од Навара, али чини се да му недостаје ’убилачки инстинкт’ и специјализованост за велике утакмице који су красили Ла Бомбу.

Одлазак у Булсе испоставио се као прави потез за 35-годишњег Гасола, игра као у најбољим данима, уз то су га године учиниле и лукавијим, мада се чини да је сада нешто чешће склон осцилацијама.

Гијом Вивес је добио простор у Валенсији и доста је напредовао, Сан Еметерио увек може да донесе тиму квалитетне минуте, а Пау Рибас због своје рационалости такође спада у тип играча идеалан за ’помоћно особље’.

Србија: Гледајући имена у саставу, Србија има боље попуњен тим у односу на прошло лето. Сада ће Орлови морати раније да полете – на СП је форма темпирана за другу фазу, али сада је група изразито јака и четврто место вероватно доноси судар са Француском, па ће наши од старта морати да буду на врхунцу.

Можемо да жалимо за Бобаном Марјановићем, али шта је, ту је – Радуљица је прошлог лета блистао упркос слабој клупској сезони, на припремама делује врло добро и нема разлога да не одигра на високом нивоу и сада, поготово у нападу. На њему ће сада бити и већи притисак јер нема Крстића, али добиће адекватну подршку са клупе у виду Милутинова и Кузмића, који ће бити значајани пре свега у одбрани и скоку.

Највећа снага тима јесте тандем Теодосић-Бјелица.Тео улива сигурност осталима, истински је вођа и у репрезентативном дресу безброј пута је доказао да са успехом може да преузме одговорност. После бриљантне клупске сезоне, Бјелица је за нијансу смелији и опуштенији него што је био, што ће омогућити његовим разноврсним квалитетима да још више дођу до изражаја.

Стефан Марковић у дресу репрезентације скоро увек игра боље него у клубу, ради тачно оно што се од њега тражи, а Богдановић је у Фенербахчеу поправио одбрану и постепено убацује нове димензије у своју игру, уз нападачки репертоар на којисмо навикли. Само да леђа буду у реду.

Никола Калинић био је откровење претпрошлог лета, па и прошлог је многе изненадио, али сада се већ озбиљно рачуна на њега, поготово што је у Звезди показао особине ратника и играча који је сваком тиму преко потребан.

Ерцег се мучио са повредом на припремама и не делује као да се потпуно уклопио у тим, али његови поени могли би да буду значајни из другог плана. Такође, са њиме Ђорђевић добија додатне опције у зависности од противника – Бјелица на тројци или Бјелица и Ерцег на четворци и петици.

Брза кошарка са чврстом одбраном, то је оно на чему селектор инсистира, а на располагању има играче који то могу да спроведу у дело. Очекивања су сразмерно већа, али наши момци су им дорасли.

Турска: Ретко праве добар резултат када играју у иностранству, мада ће се сада осећати као код куће због бројне турске дијаспоре у Немачкој. Атмосферу у репрезентацији ремете и сталне чарке на релацији селектор Атаман-Фенербахче, па су тако из Фенера претили да ће повући своје играче из тима. Од тога није било ништа, али тешко да се може рећи да је све идеално пред почетак ЕП.

Највеће име у селекцији Турске јесте Ерсан Иљасова, који је већ седам сезоне важан играч у Милвоки Баксима. Иљасова има бројне квалитет – шут за три поена, скок... Међутим, чини се да нема онај који је овом тиму Турске најпотребнији – менталитет вође. Недостаје Иљасови победничког духа и жара који карактерише врхунске кошаркаше, а он би требало да буде лидер тима.

Ту је Боби Диксон, или Али Мухамед, омалени плеј који је са Каршијаком освојио титулу и који ће и у Турској узимати много шутева. Скок би требало да буде велика снага Турске, пошто је то највећи квалитет и Ердена и Саваша и Алдемира, мада се ниједан од њих тројице не може похвалити напачким арсеналом.

Спољна линија доста је танка – први шутер је Мелих Махмутоглу, који није баш добијао редовно шансу у Фенеру, мада је чињеница да поседује прецизан шут за три поена. Турска не би била Турска без Синана Гулера, који жељом и интелигенцијом зна да надокнади објективне недостатке, а Чеди Осман имао је проблема са повредом и не долази скроз спреман.

Остатак екипе углавном чине или млади или недовољно доказани играчи – Хершек, Балбај...

На први поглед, делује као да је Турска први кандидат да буде та која ће уз Исланд завршити такмичење у групи, али ипак имају тим који захтева опрез и није искључено да неко од младих проигра.

Немачка: Овог лета за Немачку ће на великим такмичењима дебитовати Денис Шредер, плејмејкер који је прошле сезоне био џокер са клупе Атланта Хокса. Дирк Новицки вероватно жали што раније није имао саиграча попут Шредера, а ово ће им бити прва, можда и једина прилика да заједно остваре велики резултат.

Дирк, такав какав је, препустио је Шредеру улогу лидер рекавши да је цео тим иза 21-годишњег плеја чија је мајка из Гамбије, а отац Немац. Денис је изузетно брз, продор и асистенције су му јаче стране, али ће на шуту морати још да ради. Међутим, темпом каквим је до сада напредовао, неће бити чудо ако Шредер у најскорије време прошири свој домет.

Новицки је у јуну напунио 37 година и неспорно је да није више онај стари, у смислу да не може баш сâм да игра, али је упркос томе и даље огромна претња за све одбране – лакоћа са којом ствара позицију за шут, погађа, води тим наставља да запањује и тера све искрене љубитеље кошарке да желе да Дирк игра што дуже.

Водећем тандему биће неопходна подршка и имаће је у неколико играча – упркос незадовољству минутажом, центар Тибор Плајс имао је солидну сезону у Барселони, Хајко Шафарцик уме да ’полуди’ и да погађа тројке у низу, а и Гавел је добар плеј са прецизним шутом за три. Бенцинг много осцилира, али доноси скочност и атлетицизам, а минуте током припрема добијао је и млади ’свингмен’ Бајерна Паул Зипсер.

Уз подршку са трибина, други круг за Немце није далеко.

Италија: Одавно Азури нису имали већи број квалитетних кошаркаша – истина, и у прошлости су имали изузетне индивидуалце, али нису успевали да их уклопе у тим, па су на терену деловали хаотично и превише су солирали.

Да ли ће сада успети да направе прави колектив, питање је на који нам само утакмице на Евробаскету могу понудити одговор, али материјала и те како има. Упркос бројним проблемима са коленом, Данило Галинари и даље је фантастичан играч – снажан на продору, прецизан у шуту за три поена, а врло је користан и у скоку, поготово у европској кошарци.

Није он једина НБА звезда у тиму Италије – Марко Белинели уме да погоди из невероватних позиција, али у дресу Италије у прошлости је превише форсирао. Исто се може рећи и за Андреу Барњанија, који је често деловало незаинтересовано, као да је избегавао контакт-игру и углавном се фокусирао на шут за три поена – да се разумемо, и те како уме да погоди, али није баш пожељно да се само на то своди игра центра који је висок 213 цм.

Луиђи Датоме није се најбоље снашао у НБА лиги, следеће сезоне играће за Фенербахче, али то не одузима ништа од његовог квалитета – игра паметно и на различите начине уме да угрози кош.

То није све што Италија има да понуди – тандем Емпорио Арманија Данијел Хекет-Алесандро Ђентиле биће врло значајан на спољним позицијама, а Италија има и неколико играча који могу да казне ако противник превише пажње посвети главним звездама – Николо Мели, Пјетро Арадори, па и крило Ређо Емилије Аћиле Полонара.

Исланд: Јасно је да у овој групи Исланђани немају шта да траже – не би се пласирали даље ни у једној групи, али у овој би сваки пораз са разликом од десетак поена био успех, док би евентуална победа сигурно била сензација шампионата. Јон Стефансон, бек који је прошле сезоне играо за Уникаху, једино је познато име широј јавности и најбољи играч Исланда. Очекују доста и од плеја Трикале Хердура Вилхамсона и Логија Гунарсона, који су понели велики терет у квалификацијама. Ипак, све је то танко и Исланд је вероватно један од доказа да је 24 екипе превише за Евробаскет.