Креће ЕП! Представљамо А групу: Шетња за Французе, драма у најави!

Далеко је од најјаче, али група А сигурно ће бити најнеизвеснија на Евробаскету.

Кошарка 05.09.2015 | 08:00

Не рачунајући Француску, која је две класе изнад противника, од преосталих пет екипа свака може да заврши на другом месту, али и на последњем.

Фаворит: Томас Ертел, момак који је био један од најзаслужнијих за победу над Шпанијом на прошлогодишњем Светском купу, није се нашао у финалних 12 за Евробаскет. Истина, Паркер се вратио, а Ертел није играч задатка попут Дијоа, али чињеница да један од најтраженијих плејмејкера у Европи није успео да се пробије у тим довољно говори о снази Француза.

Паркер има 33 године, није више толико експлозиван, али је и даље бриљантан кошаркаш. Сјајан шут Де Колоа, Батумов квалитет на оба краја паркета и свестраност Бориса Дијаа засебно су претња сваком противнику, а заједничким ефектом чиниће да одбране не знају на кога пре да обрате пажњу.

Оно што је ’Триколоре’ требало да чини још јачим него претходних година јесте центарска позиција. Имали су увек понеког изврсног центра, једном је играо и Ноа, али нису центарски тандем као Гобер-Ажинса.

Неће га имати ни сада пошто су Ажинсу Пеликанси вратили кући због повреде, а Жаите није ни близу његовог квалитета. Ипак, прошлог лета Гобер је засенио браћу Гасол – тада је био изненађење, а током прошле НБА сезоне у Јути Џез стекао је још знања и још самопоуздања. Висок је 216 цм, сила је у одбрани, а и у нападу може да дође до изражаја када има квалитетне саиграче као што их има сада.

У играчима попут Ловерња, Желабала, Фурнијеа и Дијоа Французи имају и потребну дубину за напорно такмичење. Јасно је да би кроз групу А требало да се прошетају, а и вероватно су први фаворит за освајање златне медаље.

Тужно: Кошаркашка велесила Русија долази са врло танким тимом, лошијим чак и од онога са Евробаскета 2009. године. А тај је, ко се сећа, баш био лош. Сада ту има неколико играча који би били корисни у неком знатно бољем тиму, али тешко да могу да буду носиоци озбиљне екипе. То су пре свега Фридзон, Антонов и Воронцевич, кроз целу каријеру прецењени Моња, донекле и Вјалтсев.

Да су ту Карашев, Мозгов, Каун и Швед, па и Хрјапа који још тражи форму после повреде, Русија би била респектабилан тим који би уз мало среће могао да се укључи у борбу за медаље. Селектор Јевгениј Пашутин ради све што је до њега, Руси су у завршници припрема дигли форму, али на основу квалитета јасно је да би и пласман у другу фазу био велики успех. А то је мало за земљу тако богате кошаркашке традиције.

Босна и Херцеговина суочава се са сличним проблемом као Русија. Нема Мирзе Телетовића, човека који је био бог и батина у тиму БиХ и који је трошио ’милион’ лопти по утакмици. Толико је све ишло на њега да се човек запита ко ће се сада и усудити да шутне на кош.

Уз то, Нихад Ђедовић је нешто брчкао са немачким пасошем и питање је да ли ће икада више и заиграти за репрезентацију БиХ, а Јусуф Нуркић и људи из Савеза имају несугласица због којих на ЕП нећемо гледати центра Денвера.

И шта остаје? Група солидних играча која би, ако се коцкице склопе и заиграју тимски, могла да игра фину кошарку. Ипак, екстра квалитета нема, то је јасно. На плеју ће бити Гордић, Шутало је, како му и презиме каже, шутер, а у рекету ће главну реч водити некадашњи играч Звезде Елмедин Кикановић и снажни Андрија Стипановић. За ову прилику натурализован је Алекс Ренфро, момак са прецизним шутом из Обрадовићеве Албе, а биће интересантно видети како ће се снаћи 20-годишњи Недим Буза.

Остали: Израелци немају никакву дубину у тиму – још им игра чак и Јанив Грин, који нас је упропастио на ЕП 2007. године – али има неколико истакнутих појединаца. Све што му се не дозвољава да ради у Кингсима, Омри Каспи ће радити у репрезентацији јер је главни играч и највеће име у тиму. Ипак, Израел има још неколико врло добрих играча – Јогев Охајон је плеј који већ неколико година игра у Макабију и сваки задатак одради задовољавајуће, а Гал Мекел, ново Звездино појачање, одличан је пик-ен-рол играч, врло је брз и може да разигра екипу.

На позицији центра је Д’Ор Фишер, који је имао солидну сезону у Униксу и који прети и шутом са полудистанце, а Лиор Елијаху уме да буде незгодан својим атипичним стилом игре, иако му је каријера у паду. Натурализовали су и Шона Досона (његов отац Џо играо је у Израелу, па је Шон ту и рођен), ’свингмена’ којем су експлозивност и атлетицизам главне карактеристике. Узевши у обзир особине водећих играча, од Израела можемо очекивати брзу кошарку.

Тим и игра репрезентације Пољске не мења се већ годинама, а углавном се све врти око Марћина Гортата, центра који игра значајну улогу у НБА лиги већ неколико сезона. Сада су натурализовали Еј-Џеја Слотера, који је прошле сезоне наступао за ПАО и одликује се изврсним шутом за три поена.

Већу улогу добиће и 216 цм високи центар са Гонзаге Пшемек Карновски, који има 21 годину и у будућности би требало да наследи Гортата. Дамијан Кулиг је сјајно играо у Турову прошле сезоне, четворка са добрим шутом за три поена, а Пољаци очекују много и од тандема на крилној позицији – Адама Вачинског, који је одиграо сјајно у Компостели прошле сезоне, и 22-годишњег атлете Матеуша Понитке.

Селектор Финске Хенрик Детман најавио је подмлађивање екипе, али ће главну реч ипак водити искуснији играчи са Петеријем Копоненом на челу. Уз њега, ту је неколико Американаца – Шона Хафа и Џералда Лија познајемо већ неколико година и они су рођени у Финској јер су им очеви такође играли кошарку у тој земљи, а нови Финци су Џамар Вилсон и Ерик Марфи.

Вилсон је ожењен Финкињом, научио је и језик, игра плеја и прошле сезоне наступао је за француски Руен. Марфи је био члан тима и прошле године на Светском купу, игра на позицији крилног центра и од следеће сезоне носиће дрес Бешикташа.

Од Финаца ћемо видети доста солирања Копонена, много шутева за три поена (ту је и Сасу Салин) и брзу, неретко неорганизовану игру.

Не би било изненађење да у групи Б буде врло замршена ситуација, да се формирају разни кругови, тако да ће буквално сваки кош бити важан. Вероватно неће бити баш врхунске кошарке, али биће узбудљиво.