У Риги на депонији узгајају парадајз

Депонија у близини Риге у Летонији била је велики еколошки проблем за становнике, док је сада покретач развоја и енергијом напаја стакленик у којем се целе године узгаја парадајз.

Депонија је изграђена у време када је земља била под совјетском доминацијом, и иако је некада била препрека за учлањење ове земље у Европску унију, сада је парадајз са тог места постао нови симбол Риге.

Парадајз се узгаја уз употребу метана добијеног из отпада, а опрашују га специјалне пчеле увезене из Белгије. На депонији где завршава скоро половина отпада из Летоније, могу се наћи и многи други загађивачи и велика количина глине.

- Смеће заузима огроман простор, то је права планина отпада. Овде заврши 300 хиљада тона смећа, а ако се ништа не би урадило све већа површина земљишта била би под њим. Поред тога, гас из  отпада се емитује у атмосферу и загађује је. Он је опасан и за озонски омотач, а вода није добра за животну средину и мора да се филтрира пре него што се врати природи – рекао је технички директор електране “Гетлин”.

Данас су, међутим, на том месту и травнате падине на којима пасу овце. У Летонији се планира отварање фабрике за рециклажу за два месеца, а постоји и десетогодишњи план који подразумева поновно коришћење између 85% и 90% од 300 хиљада тона отпада.

- Генератор сакупља гас из депоније, чисти га и производи струју у моторима са унутрашњим сагоревањем. Мотор се греје па је потребан и радијатор за хлађење. Стаклена башта у којој се узгаја парадајз је тај радијатор, а једина веза између стаклене баште и депоније јесте топлота која долази из ње – објашњава агро-економиста Гунгарс Страутс.

Напори летонских власти су у складу са недавном дебатом у Европском парламенту о коришћењу ресурса. Парламентарци су позивали на реализацију амбициозне стратегије у целој Европској унији која се тиче смањивања количине отпада.

Извор: Телеграф.рс/РТС