Прича о великану кафанске пјесме

Издавачку кућа "Цроатиа Рецордс", некадашњи "Југотон", објавила је антологију легендарног пјевача, композитора и текстописца Томе Здравковића.

Регион 29.08.2015 | 11:15

Антологија садржи три ЦД-а са 60 пјесама, ДВД "Дотак'о сам дно живота" и богато опремљену књигу на 40 страница која укључује причу Синише Шкарице "Шта ће ми живот или андалузијска каденца".

Аутор и уредник ове антологије је Синиша Шкарица, а фотографије потичу из архиве "Југотона" и "Цроатиа Рецордса", неке су дјело фотографа Зорана Кузмановића Муње и из приватне збирке великог Здравковићевог фана Николе Канкараша из Никшића.

Три деценије каријере
Антологија покрива три деценије Здравковићевог музичког дјеловања, од шездесетих и првих пјесама, "Есагерата", "Жена мог друга", "Дјеца земље" и "Што те вечерас нема" до "Циганке", "Ноћи су тужне све", "Љубави, животе мој" и "Одлази, одлази".

Седамдесете године обиљежиле су пјесме "Што те вечерас нема", "Растајемо се", "Кад се воли што се растаје", "Тамбураши, тамбураши", "Слику твоју љубим" и многе друге, које уз Здравковића изводе ансамбли Душана Раданчевића, Аце Степића, Драгана Бендековића, Жарка Јосиповића Шкуле и Народни оркестар РТБ.

Из периода осамдесетих година прошлог вијека изабране су пјесме "Чекај ме", "Збогом моја младости", "Тужно љето", "Еј Бранка, Бранка", "Свирајте ми тихо, тише" које су одсвирали оркестри Драгана Кнежевића и Фарука Јажића.

ДВД "Дотак'о сам дно живота", први пут објављен 1988. у штампарији "Југотона", садржи 16 видео-снимака - 14 музичких бројева снимљено је на концерту Томе Здравковића у Скадарлији, у ресторану "Два јелена", 1987. са оркестром Љубише Павковића, док су спотови "Свирај, непознати друже" и "Остао сам сам" уврштени као бонуси.

Трећи дио антологије Томе Здравковића чини текст Синише Шкарице под називом "Шта ће ми живот или андалузијска каденца" с многобројним фотографијама из приватног и музичког живота познатог пјевача.

Шкаричина прича о Здравковићу започиње 70-их година прошлог вијека, након тешке несреће пјевачице Силване Арменулић, која је тих година отпјевала велики Здравковићев хит "Шта ће ми живот".

"Шта ће ми живот"
Томо Здравковић рођен је 1938. године у Печењевцима, а већ са 15 година почиње да гради каријеру кафанског забављача и пјевача народне, староградске пјесме, шлагера, италијанских канцона и француске шансоне у Лесковцу.

Услиједили су и други ангажмани у раним шездесетима у Новом Саду и Београду, а 1963. или 1964. објављује прву плочу за "Дискотон". Шкарица врло занимљиво описује и сљедеће периоде Здравковићеве каријере те нова дискографска постигнућа, али и користи цитате о Томи из разних часописа из онога времена:

- Да ли је Тома Здравковић био народни пјевач? Да. А да ли је био пјевач народњака? Е, то је велико питање. Он је био довољно дрзак да у композицију помијеша све звукове Медитерана, па у његовим пјесмама налазимо Андалузију, Марсељ, Палермо, Грчку, Далмацију - како је установио прилично тачно прије неколико година београдски новинар и књижевник Ратко Дмитровић.

- Ова прича о Томи Здравковићу започела је дружењем с његовом ''Шта ће ми живот'', у вријеме када нисам ни знао ко јој је аутор, а закључићу је тренутком када сам се почео дружити са ''пјевачем најтужнијих очију на свијету'', како су га понекад називали (ријеч је о години 1985. и жучној расправи с Томом за вријеме "Месама" у Београду) - навео је Шкарица у епилогу антологије.